KUBA: Vlasti zabranjuju vulgarnu muziku!

Kuba je odlučila da stavi van zakona sve muzičke stilove koji prete njenoj muzičkoj kulturi i predstavljaju žene kao "groteskne seksualne objekte". To je seksualno sugestivni miks hip-hopa, regea i latino ritmova, ali za zvaničnike na Kubi sve popularniji regeton je pretnja pravoj muzici i promoter jeftine, agresivne seksualnosti koja ponižava senzualne žene po kojima je zemlja poznata.

Orlando Vistel Kolumbie, čelnik Kubanskog muzičkog instituta, kaže da će muzičari i oni koji budu emitovali regeton i druge neimenovane sporne žanrove biti novčano kažnjeni.

- Ne pričamo samo o regetonu. I u drugim muzičkim formama ima dosta vulgarnosti, banalnosti i mediokriteta, ali regeton je najozloglašeniji. Sa jedne strane, tu su agresivni, seksualno opsceni tekstovi koji deformišu urođenu senzualnost Kubanki, predstavljajući ih kao groteskne seksualne objekte, a sa druge, muzika je najgoreg kvaliteta - kaže Vistel.

Na ostrvu na kome su muzika i ples suštinski deo svakodnevne kulture - i na kome se mladi sve više udaljavaju od tradicione salse ili sona kako bi slušali regeton - ovaj potez izgleda da će izazvati gnev.

Muzičarima koji izvode regeton preti se da će biti izbačeni sa zvaničnih lista numera koje smeju da se puštaju na radiju i televiziji - iako Kubanci uvek mogu da se okrenu radio-stanicama iz Majamija ili okoline.

- Odobrene mere rangiraju od profesionalne diskvalifikacije one koji narušavaju etiku u svojim pesmama do ozbiljnih sankcija protiv onih iz zvaničnih institucija koji ohrabruju ili dozvoljavaju ovu praksu - kaže Vistel.

On dodaje da su u procesu pročišćavanja muzičkih kataloga sa ciljem da iskorene trendove koji po svom sadržaju nisu u skladu sa kubanskom popularnom kulturom.

Novi zakon bi uskoro trebalo da precizira kakva vrsta muzike može da se pušta na javnim mestima. 

Regeton je nastao u Panami, 80-ih godina prošlog veka, odakle se proširio po celoj Latinskoj Americi i po hispano zajednicama u SAD, gde su potomci jamajkanskih imigranata mešali rege na španskom sa hip- hopom.

- Privatno svako može da sluša šta želi, ali ta sloboda ne uključuje pravo da pušta zabranjenu muziku na javnim mestima - kaže Vistel i navodi da se "ovde radi o pseudoumetničkom delu koje nema veze sa našom kulturnom politikom ili etikom našeg društva - rekao je Vistel.

On je demantovao da je tradicionalna muzika ugrožena.

- Od sona i salse, preko džeza i rumbe, do simfonijske i kamerne muzike, imamo mnogo vrsnih međunarodno priznatih muzičara. To je prava istina o kubanskoj muzici - zaključio je Vistel.

(Telegraf.rs / Izvor: Guardian)