USKLAĐIVANJE SISTEMA: Upola manje studenata na fakultetima do 2020!

Broj mesta za upis brucoša biće prepolovljen do 2020.godine na svim državnim i privatnim fakultetima i visokim školama u Srbiji, izjavio je jedan od autora strategije obrazovanja prof. dr Ivan Ivić.

Država će na ovaj način pokušati da uskladi obrazovni sistem sa realnim potrebama tržišta rada, dok će svaki fakultet dobijati novac samo za onaj broj budžetskih studenata za koji postoji potreba na tržištu.

Činjenica da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 55.241 osoba sa diplomom fakulteta samo svedoči o neusklađenosti obrazovnog sistema i tržišta rada. Prošle godine rodilo se 65.000 dece, a za upis u prvu godinu studija akreditovano je isto toliko mesta, što znači da svako ko se rodi treba da upiše fakultet.

- Nije tajna da se broj stanovnika za kratko vreme smanjio, a ta tendencija će se, nažalost, i nastaviti. Prema istraživanjima koje sam radio, u 2020. godini biće 35.000 kandidata za upis na fakultete. Ako se u obzir uzme da imamo 65. 000 akreditovanih mesta za prvu godinu fakulteta, jasno je da ćemo upisnu kvotu prepoloviti - objasnio je Ilić, koji je učestvovao u javnoj raspravi o strategiji, na kojoj je rečeno da se čeka akcioni plan za njenu primenu.

Smanjenje upisnih kvota vršiće se postepeno i neće početi pre 2014/15. godine, istakao je profesor Ivić.

- Strategija predviđa da se osnuje Nacionalna osmatračnica, odnosno institucija koja će pratiti potrebe na tržištu i obrazovnim institucijama davati signalizaciju koliko studenata treba da upiše određeni smer. Onda na red dolazi država, koja više neće svima davati ista budžetska sredstva, već će finansirati one profile za koje se pokaže da su joj potrebni. Svesni smo da će to biti veliki lomovi, jer će fakulteti koji su neracionalno otvarani morati da se zatvore, a isto će se desiti i sa nepotrebnim studijskim programima. Očekujemo i da će fakulteti pružati otpor, jer se radi o njihovoj egzistenciji - izjavio je Ivić.

Država gubi milione evra na suvišnim obrazovnim profilima koje školuje. Međutim, koji će profili biti nepotrebni u narednih osam godina, niko ne može da predvidi. Za sada možemo govoriti o oblastima koje imaju perspektivu.

- Poljoprivreda i proizvodnja hrane jedna je od oblasti za koju možemo da garantujemo da će nam biti potreban školovan kadar. Potencijala imaju infrastruktura i energetika. U planu je reindustrijalizacija - zaključio je Ivić.

(Telegraf.rs / Izvor: Blic)