JOŠ ĆE I DA ZARADE: Gotovini i Markaču isplaćuju 350.000 evra odštete!

Hrvatski general Ante Gotovina, koga je Tribunal u Hagu oslobodio optužbi za zločine u akciji "Oluja", mogao bi, prema  prosečnom iznosu odštete iz sudske prakse, koji predviđa 300 kuna po danu provedenom u pritvoru, da dobije najmanje 760.000 kuna ili oko 100.000 evra, bez kamata i imovinske, odnosno neimovinske štete.

Međutim, na ovaj iznos se zaračunavaju zakonske kamate, koje iznose od 13 do 15 odsto godišnje, čime se prvobitni iznosi penju na oko 1,5 miliona za Gotovinu i 1,1 milion kuna za Mladena Markača, što ukupno čini 350.000 evra.

Slučaj hrvatskih generala, nakon što je Crkva pozvala državu da obešteti generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, a inicijativu podržao i predsednik Ivo Josipović, otvorio se niz pitanja o načinu isplate i visini eventualne odštete, piše splitska "Slobodna Dalmacija" i navodi da Haški sud, prema statutu, ne isplaćuje odštete.

Način prema kojem bi generali trebalo da budu obeštetećeni za godine koje su proveli u zatvoru zavisi jedino od odluka na domaćem terenu.

- Slučaj Ante Gotovine je knjiški primer nezakonitog postupanja. Odgovornost treba da preuzme država Hrvatska koja je svojim potpisom i saradnjom s Haškim sudom preuzela i rizik da taj sud nekome nanese štetu - rekao je splitski advokat Vinko Ljubičić, specijalista za naknade štete.

Prema hrvatskom zakonu, prosečan iznos odštete iz sudske prakse je 300 kuna po danu u pritvoru, pa bi Gotovina za 2.535 dana provedenih u zatvoru dobio najmanje 760.000 kuna ili oko 100.000 evra, dok bi Mladen Markač za svojih 2.060 dana dobio 618.000 kuna.

Osim naknade za dane provedene u zatvoru, postoji naknada za imovinske i neimovinske štete.

- Visina odštete ne određuje se matematički, ali Gotovina za svojih sedam godina sigurno ima pravo na više od 10 miliona kuna odštete, a Mladen Markač srazmerno vremenu koje je proveo u pritvoru, na najmanje sedam miliona kuna - tvrdi advokat koji, kako kaže, ne želi da govori u ime kijenata koje ne zastupa.

U poređenju sa hrvatskim zakonima, na primer, ne bi bilo moguće da se dogodi da neko u toj zemlji provede sedam godina u pritvoru. Hrvatski zakon predviđa da osoba u pritvoru može provesti maksimalno tri godine.

(M. S. / Tanjug)