SRPSKO LIZING TRŽIŠTE: Kako iskoristiti potencijal?

Uprkos činjenici da je od 2008. godine lizing tržište Evrope suočeno sa krizom bez presedana, zahvaljujući brzoj reakciji na promene optimizacijom troškova, daljom inovativnošću, diversifikovanjem izvora finansiranja i ozbiljnim risk menadžmentom, ono je već od 2010. godine počelo da beleži napredak i povećanje novih plasmana, zaključeno je na nedavno održanoj konferenciji Asocijacije lizing kompanija Evrope u Kanu.

Na tradicionalnom godišnjem skupu udruženja koje okuplja najeminentnije stručnjake iz branše, analizirani su rezultati lizing industrije Evrope u poslednjih deset godina.

- Moglo bi se reći da je za industriju ovo bila decenija ozbiljnih transformacija. Sve do 2008. godine postojao je konstantan rast novih plasmana, uz relativno niske kamatne stope. Od tada, pa sve do danas, lizing tržište Evrope se suočava sa krizom koju karakteriše skup kapital, neizvesna perspektiva i kriza likvidnosti - rekla je učesnica konferencije i predsednica Izvršnog odbora kompanije "NBG Lizing" Silvana Tričković.

Ipak, ona dodaje da, zahvaljujući brzoj reakciji na promene, već od 2010. godine lizing tržište Evrope pokazuje napredak i povećanje novih plasmana za više od 4 odsto. Takva tendencija nastavljena je i u 2011. i 2012. godini.

Tričković kaže da danas tržište Evrope predstavlja najveće lizing tržište sveta. Poređenja radi, ukupni novi plasmani u Americi bili su 154 milijarde evra, u Kini 106 milijardi, u Japanu 41 milijardu, dok su u Evropi oni iznosili više od 250 milijardi evra.

Ovi podaci ukazuju na činjenicu da Vlade evropskih zemalja vrlo ozbiljno pristupaju lizingu kao načinu finansiranja, posebno malih i srednjih preduzeća. Kada je lizing tržište Srbije u pitanju, sa 250 miliona evra novih plasmana, ono predstavlja svega 0,1 odsto ukupnog lizing tržišta Evrope.

- Za razliku od evropskih zemalja koje lizing podržavaju kao značajan metod podsticanja investicija, činjenica je da u Srbiji lizing kao ekonomski najefikasnije rešenje za finansiranje malih i srednjih preduzeća još nije u dovoljnoj meri iskorišćeno. Da bi se ovakva situacija u industriji promenila, neophodna je mnogo bolja edukacija preduzetnika o ovoj opciji finansiranja, značajnija podrška države, kao i poboljšanje zakonskog okvira koji bi omogućio da ovaj finansijski proizvod postane što atraktivniji – rekla je Silvana Tričković.

Ona navodi da lizing treba da bude prepoznat ne samo kao vid finansiranja vozila, već i kao jedno od najboljih rešenja za finansiranje opreme, proizvodnih mašina, zastarele poljoprivredne mehanizacije ili sistema za navodnjavanje.

Određenih pomaka u ovom pravcu već ima. Nova regulativa, u smislu ukidanja obavezne rezerve, vetar je u leđa ovoj vrsti finansiranja. Kao što je država relaksirala privredu i povećala likvidnost subvencionisanjem kamatnih stopa za bankarske kredite, kompanije se nadaju da će država prepoznati potrebu i za subvencionisanjem kamatnih stopa u lizing industriji.

Upravo ovakvim potezom pospešila bi se direktna ulaganja u opremu ili vozni park domaćih, malih i srednjih preduzeća.

(Telegraf.rs)