NISKA KUPOVNA MOĆ: Nekoliko trgovaca stalno "zida" cene

Jedina barijera rastu inflacije je niska kupovna moć građana, ali je paradoksalno da cene rastu u Srbiji čak i kada standard opada, ocenili su ekonomski stručnjaci.

Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović rekao je da je inflacija kao temepratura kod čoveka i, ako se povećava, znak je da nešto nije u redu.

- Inflacija se generiše na dva načina, rastom cena koje kontroliše država i onih koje se formiraju na tržištu, a procena od 12,9 odsto je loša za privredu. Svaka inflacija veća od četiri odsto nije prhvatljiva jer umanjuje vrednost onoga što se proizvodi - rekao je Musabegović.

Prema njegovim rečima, ako je inflacija visoka, biće skuplje sve ostalo zaduživanje, cene će rasti u maloprodaji, a jedina barijera je niska kupovna moć građana koji ne mogu sebi da priušte nešto što je poskupelo do 30 odsto.

- Nešto je upaljeno. U nekoj dubljoj analizi tačno može da se kaže šta ne funkcioniše, a to je u osnovi pad proizvodnje i prodaje zbog visokih cena. Kada nema prodaje, nema ni proizvodnje, a onda pada zaposlenost nakon čega dolaze socijalni problemi - mišljenja je on.

Istakavši da se Srbija dugo godina suočava sa visokom stopom inflacije, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je kao pomalo paradoksalno iz ugla ekonomske struke da cene rastu u našoj zemlji, čak i u uslovima pada kupovne moći građana.

- To samo znači da u Srbiji imamo neregularno tržište u kome postoji nekoliko proizvođača i trgovaca koji praktično diktiraju uslove, nezavisno od toga kakava je kupovna moć, iz godine u godinu "zidaju" cene svojih proizvoda - kazao je Savić.

On je dodao da to za posledicu ima smanjivanje obima trgovine na malo, ali za mali broj trgovaca koji diktiraju uslove to ne znači ništa jer mogu i dalje dobro da žive.

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je juče da će inflacija u Srbiji početi da pada od drugog tromesečja naredne godine i krajem 2013. trebalo bi da se vrati u ciljane okvire od četiri-plus minus 1,5 odsto.

Ona je, na predstavjanju novembarskog Izveštaja o inflaciji, podsetila da je međugodišnja inflacija u oktobru iznosila 12,9 odsto, što je velikim delom rezultat rasta cena poljoprivrednih proizvoda.

Tabaković je rekla da će NBS uputiti savet Vladi kako da politikom zaštite konkurencije robnih rezervi i agrarnom politikom pomogne centralnoj banci da lakše obavlja svoj posao ciljanja inflacije.

(Telegraf.rs / Tanjug)