ZABORAVLJEN: Junak filma "Lepa sela lepo gore" živi u bedi, sa 25 gelera u telu!

Mikajla Šimšića (40), jednog od preživelih srpskih boraca koji je 1992. godine bio zarobljen sa još šest vojnika u tunelu Brodar na putu između Višegrada i Rudog, a po čijoj je priči snimljen film Srđana Dragojevića "Lepa sela lepo gore", danas živi na ivici bede, zaboravljen od svih.

Tog septembra 1992. godine, sedam vojnika Treće čete Drinskog bataljona čuvalo je most ispred tunela Brodar, pazeći da muslimanske jedinice ne pređu na desnu obalu Drine. Posle nekoliko dana celi kanjon je goreo. Jedinica se povukla u tunel i tako se našla u klopci, zarobljena sa obe strane, bez mogućnosti da izađe iz tunela dugog 97 metara.

Tako su proveli devet dana, pod bombama i stalnim napadima muslimanskih snaga. Milovan Lučić i Vladan Gavrilović umrli su u tunelu ranjeni od gelera, teško ranjeni Novak Arsić ubio se pucnjem u slepočnicu, dok su Stevana Panića ubili Muslimani dok je čuvao telo svog pobratima Milovana.

Trojica srpskih junaka Mikajlo Šimšić, Slađan Simić (kasnije poginuo) i Stanko Mećašev su posle gubitka drugova odlučili da izađu iz tunela, po cenu smrti i, nekim čudom, preživeli su. Mikajlo teško prepričava strahote.

- Posle događaja u tunelu ponovo sam se vratio na ratište da branim svoju državu i ostao do poslednjeg dana. Redovno sam svraćao do tunela i palio sveću poginulim drugovima. Nadao sam se boljem životu posle rata - kaže ovaj nekadašnji vojnik.

Ipak, boljeg života nije bilo. Mikajlo u telu ima 25 gelera i bez ikakvih primanja živi sa majkom Milkom u kući iznad Dobruna kod Višegrada.

- Prošlo je 20 godina od događaja u tunelu, bio sam tamo zarobljen sa drugovima devet dana, proživeli smo pakao, bez hrane i vode. I danas živim a ne znam kako. Nemam posao, nadničim po Srbiji. Majka prima minimalnu penziju od 159 maraka - priča Mikajlo.

Ne traži ništa, samo posao, kao bivši borac Vojske Republike Srpske, kako bi omogućio koliko-toliko normalan život. On je pre desetak godina u višegradskom naselju Vučine počeo da pravi kuću, ali nema novca da je završi.

- Počeo sam da zidam od novca zarađenog u nadnici. Platio sam sve dozvole, i zato mi je bio potreban novac, pa je sada kuća nedovršena i neuseljiva - priča Mikajlo.

Premijera filma održana je u Višegradu. Ni tada se niko nije setio Mikajla.

- Niko me nikada nije pozvao, ni na premijeru filma niti na neku projekciju. Mi preživeli najbolje znamo šta se stvarno u tunelu dešavalo. U filmu je prikazano, možda, 20 odsto istine. Jedini koji je sa mnom razgovarao o tome je beogradski novinar Vanja Bulić. Došao je jednom kod mene kada je hteo da piše knjigu "Tunel". Sve sam mu ispričao onako kako je bilo - kaže Mikajlo, koji, inače, nerado govori o danima provedenim u tunelu, jer mu to budi ružne uspomene.

Kaže da je tražio posao i da su mu stalno govorili da nema.

- Ne znam koliko ću još moći da radim za nadnicu. Iako imam 25 gelera, invaliditet mi je ispod 20 odsto, pa nemam pravo na mesečni dodatak. Ne tražim odličja za herojstvo niti milione, samo pristojan posao. Nadam se da će me se neko setiti, neko iz vlasti, da mi malo pomogne, bar da kuću završim - nada se Mikajlo.

"OJ TUNELU, TVOJEGA TI MRAKA, ŠTO NE LEČI RANE OD JUNAKA"

Sa jedne strane ulaza u tunel Brodar i danas stoji spomen-ploča sa imenima četvorice srpskih boraca koji su te 1992. godine poginuli u tunelu, i s porukom: "Oj, tunelu tvojega ti mraka, što ne liječi rane od junaka." Na zidovima tunela još ima tragova ratnih dejstava, dok je na izlazu sa druge strane, takođe, postavljena spomen-ploča sa imenima i slikama doktorke Stojane Jovović i medicinske sestre Ljubice Kastratović iz Rudog, koje su poginule kada su krenule u pomoć zarobljenim vojnicima.

(M. S. / Izvor: Večernje novosti)