NEKAD VREDELO MILION EVRA: Zemljište danas ide jedva do 15.000 evra

Građevinske placeve pored puteva, čini se, više niko ne kupuje, tako da je situtacija sa zemljištem, koje su investitori 2002. i 2003. godine bili spremni da plate i milion evra, sad potpuno drugačija.

Potražnja je toliko mala za tu vrstu nekretnina, kažu agenti, da se slobodno može reći da je i nema.

Agenti objašnjavaju da su tome najviše doprinele dve stvari: izjava ministra finansija Mlađana Dinkića da je Srbija u recesiji, i drugo, da je državi pao kreditni rejting, što je usporilo investicije i investitore učinilo opreznijima.

Međutim, razlozi za izostanak interesovanja za kupovinu atraktivnih placeva leže i u mogućnosti da se građevinsko zemljište dobije bez naknade, a investitori zauzvrat zaposle određeni broj radnika iz konkretne opštine, zatim u dugim procedurama za dobijanje građevinske dozvole, problemu konverzije prava korišćenja u pravo svojine, jer je još uvek država vlasnik dela građevinskog zemljišta.

Oni placevi koji su uz auto-put i u takozvanom putnom pojasu, u nadležnosti su javnog preduzeća za puteve i tu se investitori lakše dogovaraju, međutim, malo ih je ili ih nema.

Lokacije uz auto-put mogle bi se koristiti za razvijanje ugostiteljstva, izgradnju pumpnih stanica, servisa i drugo. Ekonomski analitičari smatraju da bismo privukli više investitora kada bismo imali bolje planiranje i nudili pripremljeno zemljište, tim pre što zakon predviđa kategoriju uređivanja građevinskog zemljišta.

Za investitora je značajno da li na promatranom zemljištu ima struje, vode, kanalizacije, pristupna saobraćajnica s auto-puta.

Stručnjaci kažu da se placevi uz auto-puteve na kojima bi se gradili uslužni objekti nekada plaćali od 100 do 150 evra kvadrat pa su neki dosezali cenu i do milion evra, u zavisnosti od veličine.

Oni koji nisu prodali takve placeve danas ne mogu ni približno računati na nekadašnju cenu, jedino ih mogu ponuditi kao poljoprivredno zemljište, i to po jedan do 1,5 evro kvadrat, pa se tako za parcelu od hektara može dobiti od 10.000 evra do 15.000 evra – u zavisnosti od kvaliteta zemlje: ona u Bačkoj i Sremu je skuplja, a u Banatu jeftinija.

Akcenat s investitora koji bi kupili zemljište uz auto-put i nešto gradili je prebačen na kupce koji kupuju poljoprivredno zemljište. Razlog za to je dvostruk: očekuje se da će se to jeftino kupljeno zemljište jednog dana preprodati skuplje strancima.

Mnogi su, očigledno, odlučili da doslovno slede izreku da zemlja treba da se kupuje jer se više ne proizvodi.

(Telegraf.rs / Izvor: Dnevnik)