OBAMA VS. ROMNI: Počela trka, trenutni rezultat 28:14!

POČELO JE! Predsednički izbori u Americi - bitka koja se bije između demokrate Obame, koji pokušava da osvoji još jedan mandat, i republikanca Mita Romnija, koji pokušava da vrati svoju stranku u Ovalnu sobu - počeli su na biralištima širom SAD-a, nakon što se jutros glasalo u dva mala mesta u severnoj američkoj državi Nju Hempšir, po tradiciji uspostavljenoj 1948. godine.

U prve 43 sekunde današnjeg dana aktuelni američki predsednik i kandidat demokrata Barak Obama dobio je pet glasova, isto koliko i njegov protiv kandidat republikanac Mit Romni u Diksvil Noču.

U Harts Lokejšn Obama je dobio 23 glasa, a Romni devet, prenela je agencija AP.

Za tridesetak glasova u dva mesta u maloj državi Nju Hempšir blizu američke granice s Kanadom bilo je potrebno 5,42 minuta.

Birališta su otvorena u šest sati ujutru po lokalnom vremenu (12 po srednjeevropskom) u pomenutom Nju Hempširu i Virdžiniji - koje bi mogle imati presudan uticaj na rezultat glasanja - kao i u Njujorku, Nju DŽersiju, Indijani, Kentakiju, Mejnu i Vermontu.

Prema staroj američkoj tradiciji, američki predsednički izbori počinju nedugo posle ponoći u dva mala mesta - Diksvil Noč i Harts Lokejšn u maloj američkoj državi Nju Hempšir blizu granice s Kanadom.

Ta dva mesta zajedno imaju jedva 120 stanovnika, a Diksvil Noč svake četiri godine privlači pažnju celih Sjedinjenih Američkih Država kada se njegovi stanovnici prvi izjašnjavaju na izborima.

Ovi gradovi uživaju taj status od 1948. godine i stvar je ličnog ponosa da svi stanovnici s pravom glasa izađu što pre na birališta.

Rojters podseća da se očekuje da će najmanje 120 miliona Amerikanaca glasati o davanju Obami drugog predsedničkog mandata ili ga zameniti Romnijem, tako što će svojim glasanjem uticati na izbor Kolegijuma izbornika koji će zatim izabrati novog (ili starog) šefa Bele kuće.

Njihova odluka će odrediti kurs zemlje u naredne četiri godine u oblasti potrošnje, poreza, zdravstva i spoljnopolitičkih izazova poput uspona Kine i nuklearnih ambicija Irana.

Osim predsednika, Amerikanci danas biraju i 435 kongresmena iz Predstavničkog doma, koji se biraju na svake dve godine, kao i jednu trećinu od sto senatora čiji mandat traje šest godina.

Ishod predsedničkih izbora je krajnje neizvestan. Iako Obama na nacionalnom nivou vodi sa jednim procentom prednosti u odnosu na Romnija (47 prema 46 odsto), odluku će doneti desetak država u kojima je prednost jednog ili drugog kandidata merljiva u promilima ili u par procenata.

Verovatno najvažnija bitka će se voditi na bojištu savezne države Ohajo, pošto ta država, koja nosi 18 elektorskih glasova, nije podržala gubitničkog kandidata već 60 godina.

Pošto se u Americi predsednik ne bira neposrednim izborom, već putem elektorskih glasova, koje daju savezne države, novi stanar Bele kuće će postati onaj kandidat koji osvoji 270 elektorskih glasova, od ukupno 538, koliko postoji na nivou cele zemlje.

Iako se izbori zvanično održavaju danas, birači mogu i ranije da glasaju u većini saveznih država, a to pravo pre desetak dana iskoristio je i aktuelni predsednik Barak Obama koji je glasao u rodnom Čikagu.

S obzirom da će trka biti poprilično izjednačena, oba izborna tima su angažovala timove advokata, ukoliko se ponovi situacija iz 2000. godine, kada je par stotina glasova na Floridi odlučilo da novi predsednik Amerike bude Džordž Buš.

Glasačka mesta se zatvaraju u utorak uveče, a prvi rezultati bi trebalo da budu poznati posle ponoći, mada se već procenjuje da bi brojanje moglo da potraje duboko u noć, dok se ne bude saznalo ko će 20. januara sledeće godine položiti zakletvu kao predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

(M. B. / Telegraf.rs)