AMERIČKA DEMOKRATIJA: Obama može da pobedi i sa manje glasova od Romnija!

NI VEĆE DEMOKRATIJE, NI MANJE VLADAVINE NARODA! Dan pre predsedničkih izbora u Americi - na kojima pravo glasa imaju samo građani SAD, ali čije će se posledice osećati u celom svetu - trenutni predsednik i branilac titule Barak Obama iz redova demokrata, i izazivač Mit Romni iz Republikanske stranke, gotovo su izjednačeni, i po svemu sudeći odlučivaće nekoliko desetina hiljada glasova: možda i samo nekoliko hiljada.

Međutim, i pored toga, Obama i Romni se ne bore za većinski broj glasova na nacionalnom nivou.

Ova dva takmaca najveće, najskuplje i najvažnije trke na svetu, koja se tradicionalno održava svake četvrte godine, tuku se za pobede u pojedinačnim državama, a sve to zbog čudesno komplikovanog i još čudesnije "nedemokratskog sistema" (kako kažu njegovi kritičari) po kome se glasa u najmoćnijoj zemlji planete, u "svetioniku demokratije", u "lideru slobodnog sveta".

Za razliku od Srbije ili Francuske, odgovor na pitanje ko će biti novi američki predsednik nećete pronaći u ukupnom broju glasova koje su kandidati osvojili na nacionalnom nivou: naći ćete ga u sastavu Elektorskog koledža, ili po srpski - Kolegijuma izbornika.

Prema tome, svog predsednika američki narod bira indirektno, tako što bira sastav Kolegijuma koji zatim bira predsednika. Sam sistem je složen, i uspostavljen je u vremenu u kome se rađala ova velika nacija, pre više od 200 godina.

Ovo vrhovno izborno telo ima fiksni broj od 538 članova: na svakog od 435 kongresmena po jedan, plus 100 na svakog člana Senata, plus trojica koje daje okrug Kolumbija, odnosno grad Vašington. Svaka savezna država daje tačno određen broj pripadnika ovog tela, a on zavisi od broja njenih stanovnika.

Predsednički kandidat koji osvoji većinu u jednoj državi - pa makar to bilo i za samo jedan glas više - dobija glasove svih izbornika iz te države: barem je tako u praksi. Teorija, međutim, pojedinačnim izbornicima iz nekih država omogućava da glasaju po svom nahođenju, za onog kandidata koji im je po volji. To se, ipak, retko događa; dvadeset i četiri savezne države imaju zakone koji kažnjavaju "neverne" elektore, a oni do sada nikada nisu promenili ishod nijednih izbora.

Međutim, odnos na relaciji Kolegijum-narod jeste menjao istoriju SAD i rezultate izbora. Najpoznatiji slučaj svakako su izbori 2000. godine, kada je Al Gor ispred demokrata uzeo više narodnih glasova, a izgubio od Džorža Buša koji je uzeo više glasova izbornika.

Najviše izbornika imaju Kalifornija (55), Teksas (38), Njujork (29), Florida (29), Ilinois (20) i Pensilvanija (20). Neke savezne jedinice, poput Aljaske, imaju samo po tri.

Od pobrojanih, Njujork, Florida i Pensilvanija su takozvane "svingerske" države, odnosno one koje nisu partijski lojalne i na izborima često "obrću ćurak". Pored ovih krupnih ima i manjih "svingera", među kojima je i Ohajo za koji se veruje da će biti presudan na ovogodišnjim izborima, pošto ova država koja nosi 18 elektorskih glasova predstavlja pravi fenomen s obzirom da ta država više od 60 godina nije podržala gubitničkog kandidata.

Poslednjih decenija postojale su mnoge inicijative da se ova izborna institucija ukine, a verovatno najvažnija je bio Baj-Selerov amandman iz 1968. godine kada je Nikson osvojio 120 izborničkih glasova više od Hjuberta Hamfrija iako je ukupno uzeo samo pola miliona narodnih glasova više.

Međutim, ni jedna inicijativa za promenu izbornog sistema SAD-a nije uspela, Kolegijum izbornika i dalje postoji, a njegovi branitelji napominju da se njime štite prava manjih država, kao i da je bitan element američkog federalizma.

Kako će izgledati ovi izbori, i kakav će sastav ovog tela biti na kraju sutrašnjeg dana, tek ostaje da se vidi. Ako ponovo dođe do rascepa između volje Kolegijuma i volje naroda, imajte u vidu da nas istorija uči da niko nema monopol nad pojmom demokratije. Koliko ljudi, toliko ćudi.

(M. B. / Foto: Tanjug, ilustracija Wall Street Jounal)