BALKANSKI ŠPIJUN: Prisluškuje se 400.000 ljudi dnevno

U Srbiji se svakodnevno prisluškuje ili kontroliše protok informacija blizu 400.000 ljudi, od čega je svega oko 15.000 zakonski.

Sagovornici lista "Press" upozoravaju na to da je nadzor komunikacije dosegao neslućene razmere i da Srbija za koju godinu može da postane zemlja u kojoj caruje Veliki brat ukoliko se hitno ne uvede ozbiljan sistem kontrole.

Da smo već dostigli nivo paranoje, potvrđuje i to što gotovo nema čoveka koji barem jednom nije rekao "nećemo o tome telefonom". Sumnje i najobičnijeg čoveka da ga neko sluša, kažu stručnjaci, nisu bez osnova.

Prisluškivanja, međutim, ima svuda. Hrvatsku ovih dana trese obaveštajna afera "Hrvatski Votergejt". U javnost su dospeli podaci da je policija proveravala telefonske pozive članova porodice biznismena Ivice Todorića, jednog od najbogatijih ljudi na Balkanu.

Istovremeno, policija je nelegalno došla u posed i spiska telefonskih poziva i šefa SOA, hrvatske obaveštajne agencije Josipa Buljevića. Zasad se ne zna ko je i zašto dao nalog da se Todorić i bivši šef obaveštajaca proveravaju, ali se zna da je celu akciju razotkrilo Veće za nacionalnu bezbednost.

Zna se i da je afera odnela jednu profesionalnu žrtvu. Šef Kancelarije za nadzor svih tajnih službi morao je da podnese ostavku. Za Hrvate je ovo bila prava medijska bomba, jer do sada nije zabeležen slučaj da policija nezakonito prisluškuje tajne službe.

Kod nas, i pored alarmantnih podataka poverenika za informacije Rodoljuba Šabića, nema ni afere ni ostavke. A da je bilo osnova za to pokazuju podaci do kojih je došao.

- U toku akcije nadzora, koju je poverenik sprovodio kod provajdera mobilne telefonije, utvrđeno je da je samo jedan od njih aktivirao softversku aplikaciju kojom se registruje frekvencija prisluškivanja. I on sam je nabrojao da je bilo više od 270.000 pristupa službi bezbednosti i policije takozvanim zadržanim podacima o komunikaciji, odnosno ko, kad, kako, odakle, s kim, koliko dugo je pričao. Taj podatak, imajući u vidu broj provajdera u Srbiji, upućuje na pretpostavku da je takvih pristupa bilo više stotina hiljada, možda čak i milion. Sa stanovišta Ustava Srbije, takvi pristupi su nedopušteni - kaže Šabić.

U Srbiji prisluškuju Bezbednosno-informativna agencija (BIA), Vojno-bezbednosna agencija (VBA), Vojno-obaveštajna agencija (VOA), kao i Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) navodi se, između ostalog, u ovom tekstu.

(Telegraf.rs / Izvor: Press)