PROKUPLJE: Sivi soko postao ljubimac Orbovića

U dvorištu porodice Orbović u Prokuplju, pre oko tri meseca, sleteo je sivi soko, iznemogao od velike vrućine. Članovi porodice Orbović su mu ukazali pomoć i on se oporavio. Međutim, umesto da odleti, soko se nastanio u njihovom dvorištu i postao pravi kućni ljubimac.

Soko je sada veliki ljubimac porodice Orbović, a najmlađem članu Lazaru (3) najbolji drug. Svakodnevno ga hrane pilećim krilcima i čekaju trenutak kada će odleteti u prirodu.

Kuća sedmočlane porodice Orbovića nalazi se u samom Prokuplju, u blizini autobuske stanice. Kako kažu članovi porodice, na veoma "zgodnom" mestu za ostavljanje raznih životinja. Njihovo dvorište je prepuno životinja jer su svaku nahranili i prihvatili. Imaju nekoliko napuštenih pasa i mačaka, ali nikako nisu očekivali da se među njima nastani i sivi soko.

Zoran Orbović (56) kaže da su jednog vrelog popodneva, pre oko tri meseca, kada je temperatura prelazila 40 stepeni Celzijusovih, članovi porodice sedeli u dvorištu, kada se sivi soko kroz guste orahove grane stropoštao nasred dvorišta. Svi su mu pritračali, kolabrirao je usled velike vrućine, iznemogao i verovatno u nekoj borbi povređen, zaključili su ukućani. Kljun mu je bio otvoren i potpuno suv. Pokušali su da mu poture činiju vode, ali on nije mogao da pije. Prskali su ga vodom, a zatim ga špricem u kljun napojili.

- Osvežio se, a onda smo mu ponudili hleb, međutim nije hteo da ga jede. Neko od članova porodice se dosetio i doneo iz kuće svežu pečenicu, isekli smo je na sitne komadiće, a onda je soko navalio da jede. Presrećni smo bili kada je počeo da jede -  priča Zoran Orbović.

Tako je Zoran, sa sinovima, svaki dan hranio sokola, a on se iz dana u dan vidno oporavljao, ali nije mogao da leti. Po ceo dan bi stajao na jednoj orahovoj grani. Zoran ga je svakodnevno šetao i učio ga da leti.

- Stavim rukavicu na ruku, poturim mu ruku, a on stane na nju. Onda ga nosim po dvorištui i okolini. Učio sam ga da leti, on uzleti nekoliko metara pa padne. A onda sve iz početka -  kaže Zoran.

Mesec dana je Zoran vežbao sa sokolom. Jednog dana ptica je uz pomoć vetra uzletel visoko i nestala iz Zoranovog vidika. Dva dana ga nije bilo, a onda se vratio na orahovu granu u dvorištu porodice Orbović.

- Čekali smo taj trenutak da se on potpuno oporavi i odleti tamo gde mu je mesto, u prirodu. Svi smo bili presrećni, ali i tužni što nas je napustio. Navikli smo na to da kada se probudimo prvo pogledamo kroz prozor i ugledamo njega na orahovoj grani. Tako smo i tog jutra pogledali, ali ga nije bilo -  priča Zoran.

Svi su bili tužni, a najviše njegova supruga Slađana, koja je u dvorištu udomila na desetine pasa lutalica i mačaka, hranila, pojila i lečila ih. Plakala je što je soko otišao, ali istovremeno je bila i srećna.

- Osećali smo prazninu, nedostajao nam je soko, ali smo rekli da je dobro što je otišao u prirodu, ustvari smo bili srećni. U našem dvorištu ima mesta za sve, i za ljude i za razne životnje. Niko nikoga ne dira niti ko od nekoga strahuje. Mačke spavaju sa psima. Soko stane na kućicu u kojoj je veliki pas, ili na sto, a ispod stola dve mačke. Niko nikoga ne dira -  priča Slađana.

 Jednog jutra, posle dva dana, soko se vratio na orahovu granu i nikada više nije napustio to dvorište. Porodica kaže da je neverovatan prizor kada soko jede i priđe mu mačka. On smo mahne krilima i nastavi da jede, dok ga mačka posmatra.

Sivi soko se sada slobodno šeta po dvorištu, leti s grane na granu. Orbovići ga svakodnevno hrane svežim pilećim krilcima, jednim za doručak i jednim za večeru. Krilce mu spuste na sto, nasred dvorišta, a on sleti i tu ga pojede. Ptica se potpuno pripitomila, pa joj bez problema prilazi i namlađi član porodice, trogodišnji Lazar.

(I. M. / Izvor: Beta)