IZNENAĐUJUĆE: Kineski mediji kritikuju slanje disidenta u radni logor

Kineska vladina štampa otvoreno je kritikovala zatvaranje jednog seoskog funkcionera koji je pozivao na prestanak vlasti Komunističke partije, što je iznenađujući korak koji neki analitičari vide kao znak da je Peking spreman da da više prostora slobodi govora.

Takvo, za Kinu neuobičajeno pisanje državne štampe, još je značajnije jer je Žen Ðianju (25) osuđen na radni logor pošto je na svom sajtu pozivao na obaranje partijske "diktature", što je do sada obično izazivalo osude u štampi, ako bi ona uopšte zabeležila takav slučaj.

Međutim, nekoliko listova, uključujući uticajni "Global tajms" - koji izdaje partijski "Ženimn Žibao" i "Pekinške vesti" - kritikovalo je Ženovu osudu na dve godine u radnom logoru i pozvalo na više slobode za ljude koji kritikuju vlasti.

- Zabrinjavajuće je da ljudi još mogu biti kažnjeni za izražavanje ili pisanje kritičkih misli o modernoj Kini - napisao je Ju Ðinkui u "Global tajmsu" koji izlazi na engleskom jeziku.

- Biti osuđen zbog negativnih stavova je politička tradicija koja je vladala u nekim zemljama pre 20. veka - napisao je Ju. - To je prevaziđeno i protivno je današnjim slobodama govora i vladavini prava.

Neki zagovornici slobode govora u Kini se nadaju da je to znak da je Peking spreman da popusti društvene tenzije, dozvoljavajući više javnih debata i da bi to mogao biti prioritet nove generacije rukovodilaca koja će doći na partijski vrh na predstojećem kongresu početkom novembra.

- Neko visoko gore hoće da vidi da se ove stvari događaju - kaže za Rojters Doug Joung, profesor novinarstva na Fudan univerzitetu u Šangaju i autor knjige o medijima u Kini.

- Činjenica je da se to dešava, a da vi vidite pozive za slobodom govora tako blizu trenutku prenosa vlasti, neuobičajeno je - kaže on, ukazujući na partijski kongres na kome će najverovatnije sadašnji potpredsednik Sji Ðinping preuzeti kormilo nad najvećom komunističkom partijom na svetu.

- Ukoliko ste optimista, videćete ovo kao pozitivan znak da će dolazeća vlast učiniti da širenje slobode izražavanja bude prioritet administracije Sji Ðinpinga - kaže Doug.

Žen je na svom sajtu uz fotografije predsednika Hua Ðintaoa i premijera Vena Ðiabaoa napisao i "dole sa Komunističkom partijom Kine", posle velike železničke nesreće jula 2001. kod Vendžoua. Po rečima Ženovog advokata, mladić je time hteo da kritikuje rukovodstvo zbog sporog reagovanja nakon udesa superbrzog voza.

Žen je na sajtu, takođe, napisao i "kraj jednopartijskoj diktaturi, dug život slobodi i demokatiji".

Analitičari kažu da bi Ženov slučaj mogao biti deo trenda i ukazuju da je kritika njegovog kažnjavanja došla u vreme kada su vlasti najavili reformisanje sistema radnih logora koji su omogućavali policiji da zatvara ljude bez suđenja.

Novinari "Global tajmsa" takođe ukazuju da ovakvo pisanje odražava i sve veći uticaj interneta na uređivačku politiku. List je, naime, pisao o slučaju Žen tek pošto je objavljeno 800.000 poruka na Sino Veibo društvenoj mreži, u kojima su blogeri uglavnom protestovali zbog njegovog kažnjavanja.

Državni mediji su pisali i o drugim slučajevima pogrešnih i nepravednih osuda, kao što je bio slučaj Tang Hui, koja je osuđena na radni logor jer je tražila strožu kaznu za ljude koji su silovali njenu ćerku. Tang je oslobođena posle poplave kritika.

(Izvor: Tanjug)