EKONOMSKA ERUPCIJA U EU: Izlazak iz evrozone koštao bi 17.000 milijardi evra

Izlazak Italije, Španije, Portugalije i Grčke iz evrozone koštao bi oko 17 hiljada milijardi evra, rezultat je danas objavljene studije koju je načinio ekonomski istraživački institut "Prognoz", po narudžbini za nemačku fondaciju "Bertelsman" (Bertelsmann).

Posledice izlaska Grčke i Portugalije iz evrozone bile bi u velikoj meri savladive, ali ako bi im se pridružile i druge dve velike članice sa juga Evrope, Španija i Italija, to bi značilo gubitke od preko 17 hiljada milijardi u tim zemljama, ostalim članicama evrozone, SAD, Kini i nizu drugih zemalja sveta.

U istraživanju fondacije "Bertelsman" navodi se da bi i izlazak Italije i Španije iz evrozone značio "ekonomsku erupciju bez premca u Evropi i svetu" i da "razmere te krize ne bi mogle da se mere pojmovima koje danas koristimo kada govorimo o krizi".

Posledice izlaska Grčke iz evrozone, kako se navodi u rezimeu studije "Bertelsmana", bile bi nepovoljne, ali bi ih većina zemalja prevazišla za dve godine.

Nemačka bi, na primer, izgubila 64 milijarde kao poverilac i oko 73 milijarde evra zbog usporavanja privrednog rasta.

Ali, s obzirom na ukupan nemački društveni bruto proizvod, gubici bi iznosili samo 2,9 odsto.

Istupanje i Portugalije bilo bi takođe savladivo, ali bi posledice bilo znatno nepovoljnije. Samo u Francuskoj bi privredni rast u prvoj godini opao za jedan odsto, društveni bruto proizvod bio bi smanjen za skoro 18 procenata.

Sa eventualnim izlaskom i Španije iz evrozone teške posledice osetili bi i drugi svetski regioni, pre svega SAD i Kina.

Prema proračunima u "Bertelsmanovoj" studiji, u 42 zemlje sveta gubici bi iznosili 7,9 hiljada milijardi evra, od čega preko 1,2 hiljade milijardi u zemljama koje se ubrzano razvijaju, tzv. BRIK-državama (Brazil, Rusija, Indija i Kina). Kineski rast bio bi smanjen za jedan, američki za 0,4 odsto.

Ukoliko bi evrozonu napustila, uz prethodne tri zemlje, i Italija, nastupila bi svetska recesija, predviđa se u studiji. Gubici bi iznosili 17,2 hiljade milijardi evra, što je 44 odsto godišnjeg svetskog bruto proizvoda. Nemački gubici iznosili bi čak 70 odsto BDP-a, kineski oko 50 i američki oko 25 odsto.

U simulacijama načinjenim za potrebe studije pošlo se od toga da bi navedenim zemljama koje istupaju iz evrozone bilo otpisano oko 60 odsto dugova. To bi dovelo do ogromnog porasta deficita u zemljama poveriocima i nužnim učinilo nove pakete štednje i povećanja poreza.

Potražnja bi drastično opala kako u zemljama koje bi napustile evrozonu, tako i onima koje bi u njoj ostale. Smanjenje potražnje je ono što bi izazvalo pretežne gubitke u zemljama izvan Evrope.

(Telegraf.rs)