KARADŽIĆ: Zaslužio sam nagradu, a ne sud!

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić započeo je odbranu u Haškom tribunalu rekavši da bi trebalo da bude nagrađen za dobra dela tokom rata, umesto što je optužen za ratne zločine.

Karadžić, koji se brani sam, negirao je krivicu i rekao da je broj žrtava u ratu četiri puta manji od onog koji se objavljuje u medijima i dodao da je njegovim zaslugama "umanjena patnja običnog naroda".

- Umesto što sam optužen za zločine u našem građanskom ratu, trebalo bi da budem nagrađen zato što sam učinio sve što je u ljudskoj moći da do građanskog rata ne dođe i umanjim patnju ljudi. Zato što sam potpisao i sproveo brojna primirja i zaustavljao našu vojsku pred pobedama i stalno tragao za mirom i prihvatio četiri od pet mirovnih planova - rekao je on.

Karadžić je rekao da nije bilo nijedne naznake da je posle ulaska srpske vojske u Srebrenicu 1995. u tom gradu neko ubijen, kao i da su srpske vlasti i međunarodna zajednica bili iznenađeni kada su saznali da svi muslimanski civili iz tog grada žele da odu.

Izvođenje dokaza odbrane počeće iskazom prvog svedoka, bivšeg načelnika Štaba sektora UNPROFOR-a za Sarajevo, ruskog pukovnika Andreja Demurenka.

Demurenko, koji je učestvovao u istrazi posle masakra na sarajevskoj pijaci Markale 1995. godine, tvrdio je da minobacačka granata koja je ubila 43, a ranila 75 ljudi, nikako nije mogla biti ispaljena sa srpskih položaja, ali da mu nije bilo dozvoljeno da obelodani taj izveštaj javnosti, niti da ga podnese komandantu.

Penzionisani ruski pukovnik je, na suđenju bivšem komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS Dragomiru Miloševiću, izjavio da je "najverovatnije bila reč o terorističkoj akciji" snaga s područja pod kontrolom Armije BiH, kako bi se isprovocirao NATO da bombarduje srpske položaje.

Karadžić je predao Tribunalu spisak prvih šest svedoka odbrane, među kojima su Demurenko, vojni posmatrač UN Pol Konvej, Blagoje Kovačević, Slavko Genko, Dušan Škrba i jedan neimenovani svedok.

Njegov spisak svedoka odbrane sadrži 600 imena, a za izvođenje dokaza mu je odobreno 300 sati, isto koliko je imalo i tužilaštvo, koje je u maju saslušalo poslednjeg svedoka optužbe.

Karadžić je uložio žalbu na tu odluku u kojoj tvrdi da mu nije odobreno dovoljno vremena za odbranu.

Bivši predsednik RS optužen je pred Tribunalom za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u BiH od 1992. do 1995. godine.

Uhapšen je 21. jula 2008. godine, a pošto se nije izjasnio o krivici, sud je konstatovao da se ne oseća krivim. Suđenje mu je počelo 26. oktobra 2009. godine.

(A. T. / Tanjug, Beta)