Kineski pisac Mo Jan dobitnik Nobelove nagrade za književnost

Kineski pisac Mo Jan, hroničar mračnog i ružnog u Kini 20. veka, ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

Kako se navodi u saopštenju žirija, piscu je nagrada pripala zbog rada koji je kombinacija "halucinogenog realizma" i narodnih predanja, istorije i savremenog života.

Mo Jan (57) jedan je od vodećih kineskih pisaca današnjice, a njegova najpoznatija dela su romani "Crveni Sorgo", "Balada o belom luku" i "Republika vina".

Autor, čije je pravo ime Guan Moje, u inostranstvu je najpoznatiji po noveli iz 1987. "Crveni Sorgo", priči o brutalnom nasilju na istoku Kine - gde je odrastao - tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Prema ovom delu, Džang Jimou je snimio istoimeni film, a ekranizovana su i njegova dela "Srećna vremena" i "Nuan".

Stilom, porede ga sa magičnim realizmom Gabrijela Garsije Markesa i Vilijamom Foknerom, ali i sa Francom Kafkom.

Autor je desetak romana, novela i kratkih priča koje se mahom bave burnom istorijom Kine u 20. veku i koje su često obojene mračnim, ciničnim humorom.

"Ima tako prokleto jedinstven način pisanja. Ako pročitate pola strane njegovog teksta, odmah ga prepoznate", rekao je šef akademije Peter Englund.

On je dodao da Mo zna da je dobio nagradu, ali da je ostao kod kuće sa ocem. "Rekao je da je oduševljen i uplašen", dodao je Englund.

Omiljene teme Mo Jana su revolucija 1911. kada je sa vlasti svrgnuta kineska dinastija, japanska invazija i komunizam i kulturna revolucija Mao Cedonga.

Njegov najnoviji roman "Frog" iz 2009. godine smatra se, navodi AFP, najsmelijim do sada zbog opisa politike jednog deteta i lokalnih zvaničika koji je surovo primenjuju prisilnim abortusima i sterilizacijom, kroz život jednog seoskog ginekologa.

Prošle godine je za taj roman osvojio i najveću kinesku književnu nagradu "Mao Dun".

I pored svojih tema, Mo Jan do sada nije imao preteranih problema sa komunističkim vlastima, a bio je i potpredsednik Kineskog udruženja pisaca.

Laureat je takođe pristalica zvanične politike svoje zemlje kada je reč o umetnosti i kulturi. To znači da umetnost i književnost moraju da služe socijalističkoj borbi i samim tim ne ugrožavaju vladajuću Komunističku partiju.

Neki njegovi savremenici zbog ovoga ga kritikuju, ali je Mo Jan u govoru na sajmu knjiga u Frankfurtu 2009. rekao da je on pisac kome treba da se sudi samo na osnovu njegovih knjiga.

"Pisac treba da izrazi kritiku i protivljenje mračnoj strani društva i ružnoj strani ljudske prirode. Neki možda žele da viču na ulici, ali trebalo bi da tolerišemo i one koji se kriju u sobama i koriste književnost da bi izrazili svoje mišljenje", rekao je on.

Rođen 1955. u provinciji Šandong, u seoskoj sredini na istoku Kine, počeo je da piše dok je bio u vojsci, osamdesetih, i tada je izabrao pseudonim Mo Jan što znači "ćuti". On je kasnije objasnio da je nadimak posledica toga što su mu kao brbljivom detetu govorili da ućuti, ali i da ga je izabrao kako bi njegova književnost govorila umesto njega.

Dobitnik je brojnih književnih nagrada uključujući i Men Ejžan nagradu, Njumanovu nagradu za kinesku književnost, a mnoga dela su mu prevedena na engleski i druge jezike.

Zbog podrške vlasti njegova Nobelova nagrada biće u Kini, navodi francuska agencija, predstavljena kao pobeda državne kulturne politike Komunističke partije koja se često obračunava sa kritički nastrojenim umetnicima. To će, piše AFP, biti i veliki kontrast u odnosu na 2000. kada je Gao Sjingđian bio prvi Kinez koji je dobio Nobela za književnost. Gao je pobegao iz Kine osamdesetih i uzeo francusko državljanstvo 1997.

Peking je takođe kritikovao odluku da se Nobelova nagrada za mir dodeli tibetanskom duhovnom vođi  dalaj-lami 1989. i disidentu Lju Sjaobou 2010.

Nagradu u vrednosti od 1,2 miliona dolara dodeljuje Švedska kraljevska akademija.

Književna nagrada je četvrta u nizu nagrada koje su ove godine dodeljene, koje je ustanovio švedski naučnik Alfred Nobel i koje se dodeljuju od 1901. godine.

Mo je bio jedan od favorita za nagradu uz japanskog pisca Harukija Murakamija.

(I. D. /Tanjug)