TELEGRAF U PRIŠTINI: Srednjoškolke u američkim uniformama i kip Klintona, kojem se svi smeju (FOTO)

Priština je danas veliko gradilište, grad entuzijasta, hipsterske kulture i omladine koja engleski jezik govori kao maternji. Duž Bulevara majke Tereze, prištinske Knez Mihailove, u blizini trga Zahir Pajaziti, čiju su izgradnju počeli pre nekoliko meseci, kafići i restorani su prepuni ljudi, a popularna muzika dopire sa svih strana. Na šetalištu  prodavci cigareta, knjiga, kikirikija, ali i ljubitelji basketa, koji usred pešačke zone pikaju basket "jedan na jedan".

U centru grada gomila najavnih plakata za bioskopske premijere, koncerte, gostovanja di-džejeva, grafiti pokreta "Samoopredeljenje", koji ovih dana održavaju proteste zbog privatizacije i otpuštanja radnika.

Socijalistička arhitektura i novorođena obeležja

Arhitektura podseća na socijalističke građevine, sa znamenjima moderne, poput čuvenog spomenika u obliku reči "Newborn", podignutog u čast proglašenja nezavisnosti.

Dizajnerski tim Ogilvy Kosova, koji je radio spomenik, tvrdi da je ime izabrano upravo zato što reč "novorođenče" obuhvata sve ono što će nezavisnost doneti novoj državi, a napisana je na engleskom jeziku kako bi se globalno prenela poruka o tome da je nova zemlja rođena.

Iza skulpture visoke tri, a dugačke 24 metra, nalazi se veliki šoping mol, otvoren u nekadašnjoj sportskoj hali "Boro i Ramiz", koji se baš ni po čemu ne razlikuje od beogradskih centara potrošačke kulture, osim možda po cenama, koje su ovde niže 10 odsto. Popularni brendovi "Dizel", "Mango", "Svarovski" omiljeni su među omladinom.

 U zemlji gde katoličku veru ispoveda manje od deset odsto stanovništva, u samom centru nalazi se najveća katedrala na Balkanu, posvećena majci Terezi, koja je tokom posete Kosovu 1996. godine proglašena za počasnu građanku Prištine. Nedaleko od tog mesta, nekadašnja Ulica Medlin Olbrajt, pretvorena je u gradski parking.

Saobraćaj je izuzetno gust, a pravila vožnje čine se nepoznatim. Ulice gotovo da podsećaju na one u Egiptu, gde infrastruktura nije dovoljna da podrži broj stanovnika. Automobili koji se ovde voze su izuzetno skupi, dok nekih od starijih modela poput "zastave" i "juga" uopšte nema.

Zgrade i tržni centri niču k'o pečurke

Kako bi što više osavremenili grad, investitori su prionuli na gradnju tržnog centra, koji će imati 50 spratova. Brojne strane škole i univerziteti doneli su i kulturu školskih uniformi, pa na ulicama možete videti grupe devojaka u kariranim suknjama i belim košuljama.

"American school of Kosovo" ili Britanski univerzitet imaju dosta interesenata, a cena školarine je od 2000 do 6.000 evra. Državni institut i dalje ima popularnost, ali samo kod onih koji ne žele da ulože novac u obrazovanje, budući da košta svega 150 evra.

Zgrada Narodne biblioteke, iako je proglašena za jedno od najružnijih arhitektonskih ostvarenja na svetu, građanima je jako draga. U blizini biblioteke izdiže se nedovršeni pravoslavni hram, narodu poznat kao "Arkanova crkva", čija je gradnja obustavljena pre više godina, ali o rušenju se "još ne razmišlja".

Malo dalje van centra, u kvartu koji podseća na novobeogradske blokove i kebab je najbolji u gradu, nalazi se statua Bila Klintona, koja je mlađim stanovnicima, a i samom bivšem predsedniku Amerike smešna. Kako kažu, "spomenik podseća na one socijalističke posvećene Staljinu, ruka mu je preterano istaknuta. Ali, on je ovde heroj". Odmah do Bila nalazi se butik ženske garderobe "Hilari".

Noćni život Prištine

Urbana omladina Prištine najviše voli da se okuplja u malim alternativnim klubovima i diskotekama, gde provod traje do ranih jutarnjih sati. Nakon ispijanja Pećkog piva i kosovskog vina, po navici odlaze negde na kebab ili burek.

Devojke su izuzetno zainteresovane za modne trendove i skockane su, a kako nam je jedan mladić rekao "problem sa ženskama je što su mnogo uobražene".

Kafe bar "Tingle Tangl" popularan je po okupljanju mlađih generacija i niskim cenama pića. Pivo košta 1,5 evra, a vino dva evra. Nakon posete ovom baru, mladi većinom odlaze u klubove kao što je "Crèma de la Crème", popularan bar sa komercijalnom muzikom.

Borba pečatima na granici ili "zamišljenoj liniji"

Stariji stanovnici Prištine govore srpski jezik, pa i ako im se obratite na engleskom, rado će vam dati objašnjenje na srpskom. Čini se da međuetnički problemi ne postoje, ali na granici, kako je zovu na Kosovu odnosne adminitrativnoj liniji po srpski, može vam se dogoditi čudna situacija.

Naime, lična karta je dovoljan dokument da uđete na Kosovo, ali ako slučajno imate pasoš, može da se dogodi da vam srpski radnici precrtaju pečat republike Kosovo hemijskom olovkom ili preko njega stave nekoliko srpskih pečata.

Kako bi izbegli plaćanje osiguranja za kola, koje iznosi 60 za prelazak na Kosovo i 120 evra  za prelazak u Srbiju, vozači na granici obavljaju zamenu registarskih tablica. Posao se obavlja sa lakoćom i sama zamena traje nekoliko minuta, dok potraga po drvenoj kutiji punoj tablica može trajati duže.

Iako po zvaničnom popisu Priština ima 250.000 stanovnika, dnevna fluktuacija se kreće i do 450.000. Prosečna plata je oko 300 evra, a kako kažu, jedini problem za život su restrikcije vode, koje traju od 11 uveče do 6 ujutru, kao i visoka stopa nezaposlenosti od 35 odsto.

(Lj. Vučetić)