Može li MMF pomoći građanima Srbije?

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je krajem prošle nedelje da je ponovo odložio reviziju aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom pošto, kako je rečeno, nivo zaduživanja u usvojenom budžetu premašuje dogovorene granice.

Ovo nije prvi put da MMF deli packe ovdašnjim političarima koji su uveliko postali imuni na kritičke osvrte stručne javnosti, Fiskalnog saveta i drugih institucija zaduženih za kontrolu javnog interesa. Dakle, nema previše novoga na ovom polju osim poražavajuće činjenice da je inostrana finansijska institucija stala na crtu odbrane interesa građana od strane njihovih biranih predstavnika.

Odlučnost spoljnog faktora, čini se, ovaj put bi mogla imati najveću težinu do sada s obzirom na stanje ovdašnjih javnih finansija i opasnu spiralu zaduživanja pokrenutu u proteklih nekoliko godina.

Samo od početka krize nivo javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod (BDP) porastao je za skoro 20 procentnih poena, približivši našu ekonomiju nivoima s kojih bi sa zabrinutošću mogli gledati u budućnost.

Ako se, pak, sagleda kvalitet zaduživanja odnosno kamate koje se plaćaju onda je sasvim izvesno da budući period neće biti nimalo lagodan sa aspekta otplate dugova.

Na domaćem finansijskom tržištu, čiji je kapacitet neveliki usled njegove nerazvijenosti, država se mahom zadužuje kratkoročno, uglavnom u dinarima, uz kamatne stope koje su lani prevazilazile nivo od 10 procenata (s obzirom na blago jačanje kursa dinara realne kamate su bile i veće).

Zaduživanje na međunarodnom tržištu kapitala, emisijom 1 milijarde obveznica nominovane u dolarima, realizovano je uz stopu od 7,25 procenata koja u civilizovanom svetu uveliko zove na uzbunu. Stopa zaduživanja od sedam procenata smatra se granicom održivosti s obzirom da malo koja ekonomija može generisati toliki rast pa bi zaduživanje moglo biti opravdano.

Prinosi na desetogodišnje državne obveznice:

*evroobveznice emitovane u dolarima u septembru 2011. 

Umesto opreza, videli smo slavodobitno likovanje državnih zvaničnika povodom prvog pojavljivanja Srbije na međunarodnom tržištu kapitala. Uprkos nepresušnim kapacitetima ove zemlje čuda, teško je verovati da će iste emocije pratiti i naredne emisije dužničkih hartija.

Pre će biti da ćemo ponovo na delu videti onu narodnu o babi, parama i kolu u koje se uhvatila.  Ako nas pre toga spoljni finansijski moćnici ne nauče pravim koracima. Kada se već na domaće zakone i savest političara ne možemo osloniti.

(Foto: imf.org)