BRUKA U "DELEZU": Isto ulje, a razlika u ceni 230 dinara!

Divljanje marži već čitavu deceniju (ako ne i više) pogađa građana Republike Srbije i njihove sve tanje novčanike, ali ih uvek ostavlja u nedoumici kolike su one zapravo i koliko trgovci zarađuju na pojedinim proizvodima. Pošto potrošači nemaju jasan pregled "stvarnih" cena, onih kakve bi mogle da budu kada bi Srbija bila uređena zemlja, ostaje im da ih upoređuju od radnje do radnje i da odokativno procenjuju razmere, možemo slobodno reći, eksploatacije kućnih budžeta.

Ali, sada smo u prilici da vam damo jedan konkretan primer.

Ukoliko krenete u "Maksi" da kupite ulje od grožđa proizvođača "Olitalija", budite spremni na to da za litar izdvojite 709 dinara. Ukoliko isto to ulje kupujete na akciji u "Tempu", biće vam potrebno 479 dinara, celih 230 dinara manje nego u "Maksiju". Za one koji ne znaju, "Maksi" i "Tempo" su prodavnice istog trgovačkopg lanca, belgijskog "Deleza"!

Za 142 dinara je razlika između cene hladno ceđenog maslinovog ulja istog proizvođača, koje ćete u "Maksiju" platiti 970, a u "Tempu" 828 dinara.

Otkud ovolika razlika u ceni jednog proizvoda u istom trgovinskom lancu? Kolika je zapravo trgovačka marža, tačnije, koliko "Delez" zarađuje na jednom litru pomenutog ulja?

U vremenu opštih poskupljenja, koje trgovci uglavnom nemušto pravdaju povećanjem PDV, odgovore na ova pitanja pokušali smo da dobijemo u PR službi "Deleza" . Međutim, ni nakon tri dana čekanja iz ove kompanije niko nije pokušao da nam pojasni ovu misteriju.

Predsednik Upravnog odbora Nacionalne organizacije potrošača Srbije i predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Goran Papović kaže za Telegraf da je svaka logika po pitanju cena u trgovinskim lancima u Srbiji odavno izgubljena, a jedino je ostalo važno da se uzme što više novca iz džepova građana.

- Pravi haos nastao je odlukom prethodne Vlade da se neke od nadležnosti tržišne inspekcije ukinu. Pošto, praktično, ne postoji kontrola tržišta, trgovinski lanci mogu da rade šta god hoće i da bukvalno otimaju novac iz džepova građana - kaže on.

On dodaje da trgovinski lanci od prodavnice do prodavnice "pričaju svašta jer im se može".

- Oni navode lokaciju objekta, plaćanje zakupa i mnoge druge stvari koje nemaju veze s vezom. Sve je to zastrašujuće po kupca, kojeg, nažalost, nema ko da zaštiti - tvrdi on.

Međutim, u beogradskom ogranku Udruženja za zaštitu potrošača imaju drugačije viđenje ove situacije.

- "Tempo" može zbog svoje koncepcije da ponudi znatno niže cene od drugih radnji u njihovom sastavu. Upravo taj "keš and keri" sistem omogućava da se potrošači snabdeju po nižim cenama. To se svuda tako radi i legitimno je - tvrdi Zoran Nikolić, potpredsednik Udruženja za zaštitu potrošača.

(B. T. / D. Z.)