SRBIJA NA 66. MESTU: Najopasnije države za život su na Pacifiku, pokazuje istraživanje

Indeks svetskog rizika je razvijen zajedno s humanitarnom organizacijom "Savez za pomoć u razvoju" i predstavljen kao deo izveštaja o svetskom riziku. U istraživanje su uključene 173 zemlje, a koliko je rizik visok, zavisi od broja žrtava ekstremnih prirodnih katastrofa ili podizanja nivoa mora.

- Osetljivost društva prema prirodnim katastrofama je višestruko značajnija nego sama prirodna katastrofa - kaže Jorn Birkman sa Univerziteta Ujedinjenih nacija u Bonu koje je jedan od autora Indeksa svetskog rizika 2012.

Razarajuća prirodna katastrofa je 2010. razorila Haiti: potres jačine 7,0 stupnjeva po Rihteru u kojem je poginulo oko 220 hiljada ljudi. Godinu dana kasnije, zemlja se snažno zatresla na Novom Zelandu - tada je poginulo 187 ljudi. To jasno pokazuje koliko su dve države - pod sličnim rizikom od prirodne katastrofe - radikalno drugačije na istu reagovale kada se desila, zbog čega je Novi Zeland primamljiv za život, a Haiti nije.

Posebno visok rizik, prema Indeksu, imaju male ostrvske države u Tihom okeanu. Država Vanuatu ima najveći svetski rizik sa 36,31 posto, a iza nje slede Tonga (28,62 posto) i Filipini (27,98 posto). Karibi, Srednja Amerika i južni predeli afričkih zemalja. Na kraju rang-liste je Katar s rizikom manjim od jedan odsto.

Nemačka je s 3,27 posto na 146. mestu - i time u petoj, najmanje rizičnoj klasi. Hrvatska se nalazi na 123. mestu, s procentom od 4,35 dok se  Srbija nalazi na 66. mestu, a Bosna i Hercegovina na 86. mestu. Manju opasnost od rizika beleži Slovenija koja je 132. mestu.

- Indeks svetskog rizika uzima u obzir opasnosti od prirodnih katastrofa, ali i osetljivost društva - kaže Peter Muke, voditelj organizacije Savez za pomoć u razvoju u razgovoru za"Dojče vele".

Države su posebno osetljive nakon jakih oštećenja prouzrokovanih ekstremnim prirodnim katastrofama, kada je infrastruktura slabo razvijena i stambena situacija neadekvatna, objašnjava Jorn Birkman. Glavno pitanje je kako se društvo može prilagoditi ekološkim promenama.

Pozitivan primer je Holandija, iako su delovi zemlje ispod nivoa mora, što vodi do velike ugroženosti od prirodne katastrofe. Bez zaštitnih nasipa bi cela regija bila potopljena. Ali, zbog dobrih društvenih, ekonomskih i institucionalnih uslova Holandija ne pripada ekstremnim zemljama rizika, nego je na 51. mestu.

(Telegraf.rs / Izvor: Vijesti)