Za uklanjanje kasetnih NATO bombi Srbiji je potrebno 15 miliona evra!

Da bi se iz Srbije potpuno uklonile kasetne bombe potrebno je još 15 miliona evra, a Srbija ta sredstva trenutno nema, kažu u Centru za razminiranje. S obzirom na to da Srbija nije potpisala Konvenciju o zabrani kasetne municije, uskraćena su joj sredstva za uklanjanje kasetnih bombi.

U Srbiji je do sada očišćeno nešto više od polovine teritorije zagađene kasetnim bombama bačenim u toku NATO bombardovanja. Da bi se potpuno uklonile kasetne bombe treba obezbediti još 15 miliona evra.

Branislav Kapetanović je bivši deminer i sam žrtva kasetne municije. Kapetanović je 2000. godine, prilikom raščišćavanja terena na aerodromu kod Sjenice, ostao bez ruku i nogu, pa se od tada bori za zabranu kasetne municije i pet godina je portparol Međunarodne koalicije protiv kasetne municije.

- Moje mišljenje je da je više stvarno dosta svih ovih stradanja, jer je zemlja ostala bez izbora i mora pod hitno da potpiše ovu konvenciju. Čekanja više nema - ističe Kapetanović.

Konvencija zabranjuje upotrebu, proizvodnju, skladištenje i prenos kasetne municije, a državama nalaže obavezu da očiste ugrožena područja, pruže podršku žrtvama i unište zalihe oružja, od kojeg najviše stradaju civili.

- Pristupanjem Konvenciji o kasetnoj municiji ugrožene zemlje dobijaju mogućnost da od strane ostalih država članica dobiju pomoć za razminiranje, uništavanje zaliha i pomoć žrtvama - objašnjava Jelena Vićentić iz organizacije "Podrška. Prava. Pristup - Srbija"

Za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, na Srbiju je bačeno 1.000 kasetnih avio-bombi, sa oko 350.000 projektila, a te bombe i dalje predstavljaju opasnost u 16 opština u zemlji i u oko 50 vojnih kompleksa.

- Kasetna municija je na površini 13 miliona kvadratnih metara. Za razminiranje tog prostora potrebno je oko 15 miliona evra, a Srbija ta sredstva trenutno nema, niti ih može izdvojiti iz budžeta - ističe direktor Centra za razminiranje Petar Mihajlović.

Konvenciju o zabrani kasetne municije potpisalo je 111 zemalja, među kojima su sve bivše jugoslovenske republike, osim Srbije, koja je aktivno učestvovala u njenoj izradi.

(D. Z. / Izvor: RTS)