Radio Beograd proslavio u svetu pesmu Lili Marlen!

Beograd, proleće 1941. godine. Jugoslovenska vlada potpisuje kapitulaciju, nemačke trupe marširaju Beogradom i uspostavljaju vojnu upravu, a čitava zemlja je u rasulu sa samo nekoliko „džepova otpora“ u središnjoj Srbiji.

Čizma osvajača zna koja institucija nikako ne sme biti zaobiđena: Radio Beograd, koji u to vreme ima najmoćniju mrežu predajnika u ovom delu Evrope i sveta, i čuje se od panonskih ravnica preko saharske pustinje do naftnih polja Bliskog Istoka.

Okupator odmah menja ime radija u „Vojnički radio Beograd“ (Soldatensender Belgrad) i preuzima punu kontrolu nad sadržajem koji se emituje.

Ali, priča zapravo počinje mnogo ranije, za vreme Prvog svetskog rata kada je hamburški učitelj Hans Lajp napisao tekst za pesmu „Lili Marlen“. 1937. godine ona biva objavljena pod imenom „Pesma mladog vojnika na straži“, a dve godine kasnije je snima pevačica Lale Andersen. I tu se priča završava. Pesma nije postala popularna, i jako malo ju je ljudi čulo. A kako i bi: izdata je u svega 700 primeraka.

Ali onda se dešava nešto potpuno neočekivano, nešto što menja sudbinu pesme unapred osuđene na zaborav. U okupirani Beograd stiže oficir iz Beča sa zadatkom da preuzme upravljanje „Vojničkim radiom Beograd“ i sa sobom nosi svoje ploče: među njima je i jedna praktično nepoznata – neka „Lili Marlen“.

Radio Beograd, u nedostatku drugih, počinje često da je pušta. Nemački vojnici na straži blizu Tripolija, na kavkaskim planinama, u bosanskim vrletima i na grčkim ostrvima slušaju je iz dana u dan. Gotovo preko noći, „Lili Marlen“ stiče ogromnu popularnost, ali zbog svoje ljubavne i patetične, pa u neku ruku i anti-ratne tematike pada u oko rajhsministru propagande, dr Jozefu Gebelsu, koji zabranjuje njeno dalje emitovanje.

Kao po nečijoj komandi, na adresu „Vojničkog radio Beograda“ tada počinju da pristižu pisma iz cele Evrope, sa zahtevom da se pesma vrati u programsku šemu. Radio Beograd dobija za ovo pristanak, i ona ponovo počinje da se emituje svake večeri u 21:55.

Vojnici stacionirani širom Evrope i Mediterana, nemački Afrikakorps i pripadnici britanske Osme armije, podešavaju svoje radio prijemnike kako bi je čuli: čak je i Ervin Romel, „pustinjska lisica“, bio njen veliki ljubitelj i svake ju je večeri slušao sa svojim vojnicima.

Pesma, u sred najkrvavijeg rata u istoriji ljudske vrste, pre rata nepoznata i nepopularna, ruši sve granice i ljudske podele i u tih nekoliko minuta svake večeri ujedinjuje srca ljutih neprijatelja u jedno univerzalno muško osećanje: ljubav prema ženi.

I sve to zahvaljujući našem Radio Beogradu!

(M.B.)