LJUBAV NE POZNAJE GRANICE: Prvi i jedini mešoviti brak u Srebrenici krunisan detetom

Almir Salihović je povučeni stočar iz Srebrenice, čovek koji nikada nije imao velike snove niti planove za budućnost.

Međutim, kada je Salihović pre dve godine saopštio prijateljima da je zaljubljen u hrišćanku, devojku koja potiče iz srpsko-hrvatskog braka, njegovi prijatelji su bili neprijatno iznenađeni:

- Rekli su mi da sam lud, da to ne mogu uraditi, jer se to jednostavno ne radi. Rekli su mi da je to ravno samoubistvu - priseća se Salihović (28).

Međutim, on se nije obazirao na njihove kritike i tako je on zajedno sa svojom verenicom Dušicom postao simbol skromnog napretka u i dalje podeljenoj Bosni i Hercegovini.

NAKON GENOCIDA 1995.GODINE U SREBRENICI NIJE BILO MEŠOVITIH BRAKOVA

Imam Alen Hasanović potvrđuje da je to prvi “mešoviti” brak nakon rata, koji kaže da od 1995. godine nije bilo mešanih brakova, iako je pre rata broj takvih brakova iznosio čak 33 odsto.

Međutim, ono što je specifično za Srebrenicu svakako je da je ona te 1995. godine ušla u anale savremenog ratovanja, zbog genocida koji je počinjen jula 1995.

Srebrenica je vrlo brzo postala simbol neuspeha međunarodnih mirovnjaka da zaštite civile.

Danas u Srebrenici živi skoro 12.000 stanovnika, od kojih je skoro polovina Bošnjaka. Već godinama unazad, Srebrenica je podeljen grad, iako je predratno stanovništvo počelo da se vraća.

Salihović je svoju buduću suprugu upoznao u maju 2010. godine u Tuzli, gde je ona tada živela.

Salihović je i sam jedno vreme živeo u izbegličkom centru u Tuzli, da bi se prije nekoliko godina preselio na periferiju Srebrenice.

Rendulićeva, inače iz hrvatskog Gospića, bila je te 2010. godine u poseti svojoj baki u jednom selu u blizini Tuzle. Salihovića je upoznala na lokalnoj pijaci.

- Sećam se da sam namerno ispustila flašu mleka ispred njega, samo kako bi me primetio - priznaje Rendulićeva, i dodaje da ju je primetio, nije joj ništa rekao, samo se nasmejao.

Samo dan kasnije, imali su prvi sastanak, a već sedam dana kasnije su se zabavljali.

Novembra 2010. godine Salihović je predložio da se iz Tuzle presele u Srebrenicu, na plac njegov majke.

- Pristala sam da se preselimo u Srebrenicu, nisam bila zabrinuta, jer su ljudi svugde isti, niko nije plave krvi - kaže ona.

Nemačka humanitarna agencija “Habitat for Humanity” izgradila im je kuću na placu njegove majke, a pre sedam meseci postali su ponosni roditelji malog Jusufa.

- Za sada ne planiramo drugo dete - kaže Rendulićeva i, da se ekonomska kriza oseća u celoj zemlji.

Da je zaista tako, potvrđuje i podatak da je stopa nezaposlenosti u Srebrenici čak 50 odsto.

Salihović kosi travu za kompanije i lokalne penzionere i zaradi skromnih 100 KM mesečno. Od humanitarne organizacije dobijaju osnovne životne namirnice, kao što su brašno, šećer, ulje.

- Upravo smo dobili deset ovaca i 14 kokošaka. Jesmo siromašni, ali smo srećni, a imamo i podršku i naših porodica - kaže Rendulićeva.

Inače, Salihović je svojoj verenici obećao novac da iznajmi venčanicu koju je nedavno videla.

-Ta venčanica mi je san -  kaže ona.

Inače, ne dele svi u Srebrenici ovo mišljenje.

- Da moj sin dovede Srpkinju, rekla bih:" U redu, živi s njom, ali ne pod mojim krovom" - kaže Šefika Halilović (47) iz Srebrenice.

- Ali, to bih rekla i da dovede i Kanađanku, a ne samo Srpkinju - dodaje Halilovićeva, naglašavajući da je tokom rata izgubila muža i još 14 članova šire porodice.

Ipak, Salihović i Rendulićeva se na obaziru na mišljenje Srebreničana. Dušica kaže da udaja za muslimana ima i svojih prednosti:

- Kao hrišćanka, uvek sam volela Božić, zbog kolača i poklona, ali i muslimanski praznici znaju biti predivni -  kaže ona, dodajući da najviše uživa u baklavi za Bajram.

(Telegraf.rs / Izvor: Doznajemo.com / Foto: Doznajemo.com)