TUŽNO: Umiru veliki divlji kestenovi Evrope

Ako posetite groblje Per Lašez u Parizu, stabla kestenova dočekaće vas dok prolazite pored mesta gde počivaju Oskar Vajld ili Džim Morison. Kada se Ana Frank krila od nacista u Amsterdamu, pogled na jedan veliki kesten uvek bi je razveselio. U Kembridžu, dva veka staro drvo kestena stoji ispred kapele Kings Koledža i predstavlja voljenu ikonu.

Na svim tim mestima i širom Evrope, divlji kestenovi su postali ugrožena vrsta, upozorava AP. Ponekad padaju na bulevarima i mrve automobile ispod sebe, nemoćni da izdrže težinu sopstvenih krošnji. Ponegde ih gradski oci saseku pre nego što padnu.

Na vrhuncu leta, listovi kestena postanu toliko suvi i žuti da posmatrač ima osećaj da je u oktobru. Sa dolaskom jeseni mnogi ostaju goli, dok drugo drveće i dalje ima svoje zelene krošnje.

Krivac je moljac koji proizvodi larvu koja se hrani lišćem i bakterija zbog koje debla trule i umiru.

- U neku ruku, reč je o smrtonosnom koktelu -  kaže Daren Evans sa Univerziteta Hul. - Ukoliko drvo napadnu moljci, najverovatnije će biti podložno ovoj bakteriji koja ga ubija - dodaje on.

Lek? Nema ga na vidiku.

- Moljac se širi severnom Evropom i ne znamo da li postoji neki efikasni način da ga kontrolišemo - rekao je Evans.

Bez jasnog razloga, moljac se "razgoropadio" i pre desetak godina proširio Evropom. U Britaniji se prvi put pojavio u Vimbldonu 2002, a potom se proširio na ostatak Engleske i Vels. Nije mogao da zaobiđe ni stari kontinent. Moljac polaže jaja u lišće, a larve potom počinju da jedu lišće zbog čega ono promeni boju već u julu.

To truljenje onemogućava drvetu da prikupi sunčeve zrake zbog čega, oslabljeno, postaje lak plen za druge bolesti poput gljivica.

Moljcu se ubrzo pridružila bakterija koja je došla sa Himalaja i zbog koje kestenovi počinju da ispuštaju lepljivu tečnost koja natapa drvo i u većini slučajeva izaziva njegovu smrt.

- Najgori scenario je da ćemo izgubiti divlji kesten zbog ove napasti - kaže Evans.

U Britaniji, gde postoji oko dva miliona stabala kestena, istraživanje iz 2007. pokazalo je da je gotovo polovina zaražena ovom bolešću. Uzbuna je podignuta i u Belgiji, Francuskoj i Holandiji.

Razlog tolikom strahovanju potiče još s početka 20. veka, kada je gljivica izazvala masovno uništenje američkog kestena na istoku SAD.

Evropski kesten potiče sa Balkana i u zapadnoj Evropi se pojavio pre oko 500 godina. Omiljeno je gradsko drvo i u vitkorijansko doba bilo je često duž staza, parkova i trgova.

U Gentu, u Belgiji, prošlog meseca jedan veliki kesten iznenada je pao, uništivši automobil na putu kojim se često kreću biciklisti. U mnogim drugim mestima, gradski zvaničnici redovno proveravaju zdravlje kestenova i, ako su sumnjičavi, seku ih iz predostrožnosti.

Ovog leta kestenovi su nestali iz Gentovog srednjevekovnog centra, ostavivši turiste nemilosrdnom letnjem suncu.

Kestenovi na pariskom Per Lašez groblju predstavljaju jedan deo njegove atrakcije, ali su prošle godine posetioci gazili po suvom lišću koje im je sredinom jula dopiralo do članaka.

- To je problem u celom Parizu - rekla je jedna od zaposlenih na groblju i dodala da su obilne kiše ove godine malo poboljšale situaciju.

U Amsterdamu zvaničnici svim silama pokušavaju da spasu kestenove koji rastu duž kanala grada. Za drvo Ane Frank pomoć je stigla prekasno. Kesten star 150 godina, oslabljen moljcima i gljivicama, pre dve godine se srušio.

Ukoliko se ispostavi da su najgore prognoze istinite, mnogi Britanci žaliće za drvetom kestena kao podsetnikom svoje mladosti. Igra "kesten", u kojoj deca pokušavaju da otvore kestenove bodlje, bila je nekada popularna na igralištima u Britaniji.

Drugi problem je i način na koji se ljudi bore sa bolešću kestenova - na njihovo mesto sade drugo drveće.

- Mnoge lokalne zajednice više ne sade divlji kesten jer se boje da će i mlado drveće biti podložno ovoj bolesti - kaže Evans i dodaje da to suštinski znači da će izgubiti celu novu generaciju drveća divljeg kestena.

(Izvor: Tanjug)