Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Oscar
Secam se jos, kao malo dete sa 5-6 gionda isao sam u Milatovac kod prababe Dese,zivela je u kuci u samom sklopu skole u Milatovcu. Kada je ostala bez muza, ostala je da zivi sama u toj kuci, a kako joj je Muz bio ucitelj, pa je kuca njoj pripala po nasledstvu.Tu pored Skole postojao je, mozda i dan danas postoji fudbalski teren, na kom je moja prababa pratila svaku seosku utakmicu, naravno u drustvu komsija, koji su ziveli i po 500-600 metara daleko. Secam se svakog putica, svakog sumarka, sve i jedne livade, svake kuce, svake prespavane noci tamo ponekad stvarno pozelim da sam opet mali, da opet idem tamo, da opet vidim sve te ljude koje poznajem proslo je stvarno dosta gionda od kad nisam bio u Milatovac.za sada cu imati u vidu da prvom prilikom obidjem Milatovac.