OTAC NEBOJŠE ZARUPCA: Tužiću i crkvu i državu

Istražni sudija Višeg suda u Šapcu, saslušao je kao svedoke u slučaju Peranović sestru pokojnog Neobojše Zarupca, Nevenu i oca Miloša. Oni su nakon izjave u prisustvu advokata Dušana Pašića, rekli ’’Telegrafu’’ kako je protekao njihovo razgovor kod sudije i o namerama šta će dalje učiniti. Otac je prihvatio da se pridruži krivičnom gonjenju, dok sestra još uvek razmišlja o tome.

-Tužiću i crkvu i držvu zbog smrti moga sina, koji je otišao na odvikavanje u Centar u Jdranskoj Lešnici, a vratio se mrtav. On je tamo video nešto što ne treba i zato je ubijen. Pretpostavljam da tamo ima i begunaca od zatvora koje je video. Tamo nije smela da uđe u kontrolu ni policija niti bilo ko, jer kako sam kasnije saznao bilo je dosta tatine dece, pa i nekih ministara – tvrdi za naš portal otac pokojnog Nebojše, Miloš Zarubac.

Nebojša je nakon šestodnevnog borvaka na odsustvu, na oko dva sata svratio i kod oca koji posle razvoda od supruge Milice, živi u Batalagama kod Vladimiraca.

- Bio sam zadovoljan kako je izgledao, popravio se za nekoliko meseci koliko je proveo u Centru. Nije se žalio da ima nesporazume sa sveštenikom Branislavom. Rekao je da tamo ima svašta, ali da on gleda svoja posla i da ga niko ne maltretira. Planirao sam da otvorim automehaničarsku radnju, a on mi je rekao da imam na umu da otvorim i za rezbarenje drveta, jer time želi da se bavi. Nije imao novaca ni da se vrati, a kamoli da unese drogu o kojoj priča advokat optuženog Branislava Peranovića. Moj brat Zoran odvezao ga je do Lešnice.  Nebojša je tražio da nešto ponesemo popu, jer on tamo nije davao ni dinara za boravak, pa ga je sramota. Spremio sam stilsku fotelju, velike vrednosti ta se odužimo - kaže nam Miloš.

Sestra Nevena kaže da ne može sebi da oprosti što je nagovarajući brata, pozvala Peranovića da ga moli da ga prime na lečenje, ali takođe tvrdi ’’ako sam ga poslala na lečenje, nisam ga poslala da ga tamo ubiju’’.

Ona je rekla i pred istražni sudijom, da je lično insistirala na tome, jer majka ga je terala da ide kod neuropsihijatra u Valjevo, ali da to nije dalo rezultate.

- Zvala sam lično telefonom Branislava Peranovića i zamolila ga da primi mog brata. Rekao mi je, znate to košta 350 evra, a ja sam odgovorila da mi taj novac nemamo. Rekao je da može da dođe, makar da tamo prezimi. Odveli smo ga nakon višednevnog ubeđivanja da pristane - kaže nam Nebojšina sestra Nevena.

Nevana objašnjava da nije imala čestih kontakata sa bratom. Zvala je samo telefonom sveštenika Branislava, jer za putovanja i posete nije imala ni para.

- Bilo me je sramota da ga zovem, jer nismo plaćali. Uvek je hvalio Nebojšu i rekao da nema primedbi na njegovo ponašanje. Pre dva meseca moj stric i ja odvezli smo dve ovce kao poklon. To je dao otac Miloš da se odužimo, jer para nismo imali. Nisam videla brata, jer mi je tada rečeno, da su takva pravila. Vratila  sam se spokojna - kaže Nevena.

Te kobne noći 6. avgusta , između 8 i 15 i pola devet časova uveče javio se Branislav Peranović  Neveni Zarubac. Devojci je to bilo čudno, jer on je nikada nije zvao. Bila je tada u Beogradu gde strudira Pravni fakultet.

- Govorio je teško i uzdisao i rekao mi je da je Nebojša počeo da pravi probleme, jer je okrivio saradnike da su mu navodno ukrali 6.000 dinara i da se kako je rekao, zverski ponaša. Toga dana izvršili su pretres stana, ali ništa nije pronađeno. Peranović mi je rekao da Nebojša hoće da se vrati, jer navodno ima obaveze prema ženi koju je upozano i koja treba da se porodi. Nakon toga, oko pola dva iza ponoći, nazvala me drugarica i rekla da je pročitala na interenetu da je ubijen štićenik u Jadranskoj Lešnici. Odmah sam povezala to sa razgovorm sa Peranovićem i polala poruku na mobilni Dragana Miteva. On mi ništa nije rekao, već dao Peranovićevog sina Petra. On mi je rekao da je njegov otac udario Nebojšu i da ga je ubio i da mu je žao što se to desilo, ne saopštavajući druge detalje. Sutradan je nazvala sveštenikova žena Milanka, izjavila saučešće i pozvala da dođemo da preuzmemo telo. Rekla je da joj je žao, da ništa nije ni čula ni videla i da dodjemo po telo – priča Nevena.

Zarupci nisu ni sumnjali u priču, jer su mislili da je bilo reč o nesreći. Ali, kada su videli telo, bilo im je jasno, da priča ’’ne pije vodu’’, jer modrice po licu, vratu, celom telu ukazale su da je tučen do smrti.

Otac kaže se čuo sa nekim štićenicima čiji identitet ne želi da otkrije i da je premlaćivanje trajalo najmanje jedan sat.

-  Tamo su svi strahovali. On je na strahu držao sve te ljude tamo, koji su mogli da su hteli da pobegnu. Kažu mi da su se čuli krici kada su Nebojšu tukli, ali da niko nije smeo da pogleda kroz prozor a kamoli da pomogne - kaže Miloš. 

Advokat porodice Zarubac, Dušan Pašić, najavljuje nove tužbe i krivične prijave jer je uveren da Peranović nije sam tukao Zarupca.

- DNK analize koje su uzete rasvetliće ko je sve dolazio u dodir sa njim te kobne noći 6. avgusta. Zvanično, na spisku u raspuštenom centru bio je 41 štićenik, a Nebojša je pominjao da ih je bilo 50. Tražićemo izjave i od ljudi koji su bili u kampu. Tražiću da se ispitaju sve okolnosti rada i života u kampu i dokazati da je tamo bilo premlaćivanja štićenika, kako bih ukazao na svirepost sveštenika Peranovića, koji je već jednom osuđen od strane suda u Tutinu  na uslovnu kaznu zbog nanošenja telesnih povreda dok je bio u Crnoj reci. Odgovornost snose oni koji su kamp organizovali i oni koji su bili dogovorni za njegovo funkcionisanje - najavljuje advokat Pašić .

Nevena nam otkriva da je u kontaktu sa ljudima koji su bili u kampu došla do saznanja da su tamo tukli i psihijatrisjke slučajeve.

Majka Milica zbog zdravstvenog stanja nije mogla da dođe u sud u Šabac .

(Telegraf.rs)