Džambolaja dobio stranicu na Fejsbuku

Jedna od najvećih romskih legendi, ulični svirač iz druge polovine 20. veka na jugu Srbije, dobio je svoju stranicu na Fejsbuku. Leskovčani ga pamte kao Manga Džerija, a Vranjanci kao Džambolaju.

Na njegovoj stranici zabeležena su sećanja ljudi koji su odrastali u vreme kada je bio glavni zabavljač u Nišu, Leskovcu i Vranju. Učestvovao je na nekim od malobrojnih festivala u tom periodu i postao pojam za uličnog svirača i zabavljača tadašnje SFRJ.

- Pamtim ga od malena, zanimljiv ciga s kaubojkama i teksas jaknom i, naravno, gitarom s tri žice. Trčali smo kao klinci oko njega i zadirkivali ga, a on je uvek uzvraćao šalom i davao nam "maćiće", kako je on zvao stabljike trske. Čuli smo ga kad je nailazio još od mosta kod Hemijske škole. Njegov glas i tarabukanje po dnu gitare je okupljalo uvek gomilu dece oko njega. Omiljen u celom gradu. Bio je viđen lik po svim gradovima tadašnje Juge, a jednom sam ga video i na televiziji. Sećam da mu se žena udavila konopcem kojim joj je bio vezan naramak drva što je nosila s Veternice. Sela je bila da odmori kod mosta i drva pretegla. Svi ga svojataju kao Teslu, ali ja znam da je živeo u ciganskoj mahali Podvorce u Leskovcu - piše jedan od njegovih ljubitelja.

Ivan Blagojević, direktor "Nišvil" festivala, takođe svedoči o ovom zabavljaču i navodi zbog čega je on dobio takav nadimak.

- Minimalistički je svirao gitaru koja često nije imala sve žice. Znao je uglavnom početne reči ili refrene nekoliko svetskih hitova, među kojima je prednjačio „In the summertime" grupe "Mungo Jerry", pa smo ga mi najčešće tako i zvali. U pauzi predavanja uvodili smo ga u amfiteatar i on se tu drao do dolaska profesora. U zanosu bi okrenuo gitaru i lupao po njoj kao po kongama, pokušavajući da se oduži publici i neočekivianom prihodu. Niški muzičari su ga obožavali. Galija ga je dovela kao specijalnog gosta legendarne serije koncerata - igranki u Muzičkom klubu. Tadašnji glavnokomandujući muzičkog kluba Mika "Tambura" uredno mu je svake večeri isplaćivao dogovoreni honorar, tj. dva sendviča i pivo - kaže Blagojević.

Prema njegovim rečima, na vrhuncu slave Džambolaja je glumio u jednom dugometražnom filmu Želimira Žilnika, i na neko vreme popravio materijalni položaj.

- Rokenrol je ubrzano umirao tokom devedesetih, pa i interesovanje publike za njegovu svirku. Gitaru bi sve češće ostavljao bez žica i prodavao štapove močvarnih bambusa, ne želeći da otvoreno prosi. Umro je zaboravljen i daleko od velegradskih pločnika  - otkriva Blagojević.

(I. M.)