DALEKO JE EVROPA! U Srbiji registracija skuplja od automobila, hitno treba menjati zakon!

Živimo u srednjem veku! Srbija već tri godine čeka na donošenje pravilnika o tehničkom pregledu, te stoga ne čudi što zbog zastarelosti pojedinih odredaba zakona i pravilnika za registraciju motornih vozila, u odnosu na evropske zemlje, imamo paradoks da je registracija starijih putničkih automobila velike kubikaže neretko skuplja od njegove tržišne vrednosti, ali i od luksuznih novih vozila manje zapremine motora!

- Srbija je jedna od retkih država gde je za registraciju vozila nadležna policija, čime se opterećuju i policijski službenici, pa bi i ovde trebalo da zaživi sistem u kome bi se registracija obavljala upravo u stanicama za tehnički pregled - kaže za Telegraf.rs Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Dok vlasnici automobila u Srbiji svake godine posećuju servise za tehnički pregled i šaltere MUP-a, Italijani svoja vozila registruju na pet godina, a obavezan tehnički pregled u zemljama Evropske unije se najčešće obavlja svake druge godine.

Vozilo je u Italiji moguće registrovati i na period od osam do 12 meseci, a slično je u Francuskoj, Austriji i Mađarskoj. Takođe, zbog vremenskih prilika odnosno nemogućnosti njihove vožnje tokom cele godine, u mnogim zemljama postoji opcija registracije motocikala na polugodišnjem nivou.

Najbolji primer da nešto treba menjati je takozvani porez na luksuz. Naime, Zakonom o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara regulisan je, između ostalog, porez na upotrebu motornih vozila koji kao glavni parametar za dodatni namet uzima zapreminu motora, nešto što je odavno prevaziđeno u svetu.

Podsetimo, navedenim zakonom predviđeno je da porez na putnička vozila zapremine motora do 1.150 kubika iznosi 1.030 dinara, od 1.150 do 1.300 kubika 2.010 dinara, od 1.300 do 1.600 kubika 4.440 dinara, od 1.600 do 2.000 kubika 9.110 dinara, od 2.000 do 2.500 kubika 45.000 dinara, od 2.500 do 3.000 kubika 91.200 dinara, a za više od 3.000 kubika 188.490 dinara.

Proizilazi da je, na primer, za vozilo staro 20 i više godina, a čija je zapremina motora iznad 2.000 kubika, čak i kad se prilikom registracije uzme u obzir procentualno umanjenje na osnovu starosti automobila (a za vozila starosti 20 i više godina porez iznosi 20 odsto propisanog iznosa), neophodno izdvojiti maltene više novca nego što je njegova tržišna vrednost!

- Stvarno ne razumem zašto se isključivo gleda kubikaža, a ne vrednost automobila i njegove performanse. I sad treba, kako bih registrovao dvadeset pet godina star auto, da platim 31.000 dinara! Ma, za te pare neće niko ni da ga kupi, upravo zato što ima više od 2.000 kubika pada mu cena - kaže Milan, vlasnik "luksuznog" četvorotočkaša "audi 100".

Osim što su ekonomska kriza, pad kupovne moći i neprestan rast cene benzina uticali na pad broja vozila u svakodnevnom saobraćaju, istovremeno su oživele i polemike koje su pratile uvođenje ovakvog poreza. Kao glavni kontraargument vlasnicima starijih automobila iznosi se činjenica da su oni veći zagađivači vazduha.

Damir Okanović smatra da "sve zavisi od toga šta država želi da postigne".

- Država može kroz cenu registracije da stimuliše nabavku novih vozila i da destimuliše građane koji voze starija iz razloga što su takva vozila veći zagađivači i nebezbednija su. S druge strane, može da ide za tim da veći poreski teret snose oni koji imaju više novca da kupe novije i luksuznije automobile - objašnjava on.

Prema njegovim rečima, ako se država pak odluči da ravnomerno rasporedi poreski teret, onda cena ne bi trebalo da se obračunava samo prema kubikaži vozila.

- Trebalo bi uzeti u obzir i neke druge parametre, poput snage vozila koja se sada uzima samo kod osiguranja, ili kombinaciju kubikaže i snage, ali i na drugačiji način uzimati u obzir godište automobila. Ministarstva saobraćaja, finansija i energetike treba zajedno da u narednom periodu razmotre postojeće odredbe i da donesu nešto što će biti na zadovoljstvo većine građana - smatra Okanović.

Danas se u svetu razvijaju motori s malom kubikažom, a velikom snagom, što dodatno obesmišljava oporezivanje jer približno istu sumu moraju da plate vlasnici novih automobila sa stotinama "konja" i oni male snage, ali pozamašnih godina.

Ono što, međutim, ne ide u prilog vlasnicima starijih vozila je problem zagađivanja vazduha, te su se prošle godine mogli čuti i predlozi registracije novih vozila, koja bi se vodila praksom zemalja članica Evropske unije, a koje za poresku osnovicu uzimaju emisiju ugljen dioksida (CO2).

U Ministarstvu finansija i privrede za Telegraf.rs navode da je moguće porez na upotrebu motornih vozila opredeliti na osnovu radne zapremine motora vozila, snage motora, kombinacijom tih elemenata, prema nabavnoj vrednosti vozila umanjenoj za amortizaciju i drugih parametara, ali da se mora uzeti u obzir opravdanost izmene kriterijuma.

- Tome bi trebale prethoditi ne samo konsultacije sa ministarstvom nadležnim za poslove saobraćaja, već i pribavljanje podataka o vrstama, broju, starosti, radnoj zapremini i snazi motora itd. motornih vozila u Republici Srbiji, kao i analiza tih podataka, imajući u vidu očekivane efekte od eventualne izmene kriterijuma - izjavila je pomoćnica ministra Nataša Kovačević.

(N. Stojić)