HIT: Smeju li pravoslavci da idu na more?

Ako je suditi po uverenjima koji su prisutni na antiekumenističkom forumu Ihtus, hrišćani ne bi trebalo da letuju, da se skidaju, kao ni da se tuširaju!

Na ovom "pravoslavnom forumu" povela se zanimljiva diskusija o izazovima koji čekaju pravoslavce na letovanju, a "nadležni" su se potrudili da objasne "zbunjenima" pravila vezana za hrišćansko letovanje. Članovi ovog foruma su se interesovali za mnoge stvari vezane za letnju svakodnevicu, a moderatori su gotovo kod svakog odgovora ispoljavali svoje rigidne stavove.

Tako je, recimo, na pitanje da li pravoslavni hrišćani mogu da letuju i da se skidaju i leže na plaži goli, odgovoreno da nikako ne bi trebali da letuju, ni da se skidaju, jer je "Gospod odmor i uteha", i da to sasvim dovoljno.

- Draga braćo i sestre, da li pravoslavni hrišćani mogu da letuju i da se skidaju i leže na plaži faktički goli? Ovo je ozbiljno pitanje, jer je bila postavka teme da je loše letovati samo u Hrvatskoj. A ja vas pitam da li je u redu ostavljati pare i podržavati bilo koju drugu zemlju koja je bila protiv Srbije, a takvih zemalja je puno, ako ne i ceo svet? Šta može da traži pravoslavni hrišćanin u Egiptu, Hrvatskoj, Španiji, Italiji? Može da poseti pravoslavne svetinje i da da prilog. Vlada velika zaslepljenost i bes. Hrišćanin nema potrebe za letovanjem jer njemu je Gospod odmor i uteha. Šta se radi na odmoru - snishodi se telu svome, ugađa se. Svaki hrišćanin ima svoj odmor koga treba da se drži. Nedelja i praznici - crvena slova - su dani odmora i sećanja na Gospoda našeg raspetog Isusa Hrista. To je dovoljno, a ko to ne drži njemu je i potrebno da ide na odmorišta - pišu na ovom forumu, pa nastavljaju:

- Ko se uporno drži svetovnog posla na štetu Hrista u sebi, taj i nije hrišćanin. Hrišćani su se velikom većinom izopačili. Ni to ne bi bilo strašno, kada bismo, makar sada, shvatili šta smo učinili, pa se ispravili i vratili istinskim vrednostima hrišćanstva. Naravno da hrišćani ne treba da letuju, naravno da ne treba da ugađaju svom telu jer u tom slučaju razbuktavaju strasti i padaju u nova i nova iskušenja. Po kanonu Pravoslavne Crkve, zabranjeno je da se na istom kupalištu kupaju muški i ženske - kažu na ovom forumu.

Pored ovakvih odgovora, "neukima" je i objašnjena istorija kupališta u Srbiji, koja su se pojavila posle Prvog svetskog rata, "a uvezena su, naravno, iz bolesne Evrope".

- U početku su bila posebno muška, posebno ženska kupališta, a kupaći kostimi su pokrivali celo telo. I na kupališta nije išao verujući narod, nego srpska gospoda koja su se udaljila od vere. A onda je đavo uz pomoć komunizma sve više udaljavao narod od pravoslavlja, što je dovelo do toga da narod sve slabije može da rasuđuje šta je vrlina, a šta greh, šta je normalno, a šta nenormalno, šta je moralno, a šta nemoralno. I postepeno je preko televizije, štampe, mode narodu sve više reklamiran nemoral iz Evrope i Amerike, i obezboženi narod je sve više to prihvatao. I tako je postepeno došlo do današnje krajnje bolesne situacije da polugoli ili skoro sasvim goli i nemoralno obučeni ljudi šetaju ulicama i kupalištima i to se smatra za nešto normalno. Ljudi su izgubili osećaj za stid i za sram i za greh - tvrde na ovom forumu.

Vrhunac je, ipak, odgovor na pitanje jednog od učesnika u diskusiji da li smeju pravoslavci da se tuširaju. Odgovor je urnebesan: "Ako je neko zaista u Božijoj milosti, i ako se zaista kupa u blagosti vere, njemu verovatno nije mnogo toga ovozemaljskog potrebno, pa ni kupanje".

- Nama ostalima, grešnima, kupanje je neophodno, zbog zdravlja prvenstveno, ali i zbog drugih razloga. Čovek je vodeno biće. Mi se sastojimo od vode uglavnom. Naša vera pravoslavna vodu koristi s velikim poštovanjem i voda je značajni faktor vere. Voda je osnova života. Mi sklanjamo svoju nagotu od očiju drugih, jer nam je svima duhovni, duševni spas važniji od ovog, materijalnog sveta, pa izbegavamo nepotrebno skretanje pažnje na telesno. Međutim, kupanje se može obaviti na usamljenijim mestima, u društvu samo istog pola ili kada si sam. Tako se odvajkada radilo, tako treba i danas - navodi se u odgovoru.

Antiekumenisti su struja u Pravoslavnoj crkvi koja se protivi ujedinjenju Istočnog i Zapadnog hrišćanstva. Neki od njih su blažeg stava i protive se samo ujedinjenju, dok su drugi radikalni i protive se bilo kakvoj komunikaciji s Rimom.

U Srbiji su verovatno najpoznatiji predstavnici antiekumenizma ziloti, koji na Svetoj Gori imaju uporište, u manastiru Esfigmenu, na čijim bedemima već godinama stoji natpis: "Pravoslavlje ili smrt".

(I. M.)