Afera "Agrobanka": Kako su opljačkali 300 miliona evra!

U slučaju "Agrobanke" još nije jasno kada je napravljen gubitak od 300 miliona evra, niti kako je brzo urušena banka koja je pre samo pet godina na tržištu vredela oko 360 miliona evra i imala 130 miliona evra svežeg kapitala, ali je činjenica da je tom aferom ozbiljno poljuljan ugled bankarskog sistema u Srbiji.

Posebna je nepoznanica da li će mali akcionari biti obeštećeni iz stečajne mase "Agrobanke", jer, kako navode dobro obavešteni izvori u istrazi oko mahinacija u toj banci, oko 300 miliona evra gubitaka su, ustvari, loši zajmovi koje je odobrilo bivše rukovodstvo, i to firmama među kojima su mnoge u međuvremenu ugašene ili su u stečaju.

Firme u kojima su istaknutu ulogu imali nekadašnji poznati političari ili biznismeni, poput Jožefa Kase, Radoslava Laleta Sekulića, Vidoja Vujića i drugih, dobile su na desetine miliona evra kredita od "Agrobanke".

Samo Sekulićevo preduzeće "Habitfarm" duguje "Agrobanci" oko 40 miliona evra, a velike sume banka je ranije odobrila, u vidu loših zajmova, takođe i mnogim drugim firmama iz Srbije.

Pošto je u "Agrobanci" 20 odsto udela u kapitalu imala država, a svi ostali mali akcionari pojedinačno ispod pet odsto udela, deoničari iz EU ove nedelje su najavili, u saopštenju dostavljenom Tanjugu, da će zaštitu svojih prava zatražiti kod domaćih, ali i stranih sudova.

Mali deoničari "Agrobanke" iz EU tvrde da nije postojao nijedan razlog za propast te banke i da je uslove za to "veštački stvorila država kako bi oduzela imovinu ostalih akcionara".

Mali akcionari iz EU su u 2006. i 2007. izvršili tri dokapitalizacije, ukupno vredne 130 miliona evra, a petini od njih je NBS "na revolucionaran način eksproprisala imovinu vrednu više od 70 miliona evra".

- Ovo je podatak koji nedvosmisleno pokazuje da su postupci u slučaju ''Agrobanke'' isključivo političke prirode, a nikako ekonomske -  navedeno je u saopštenju zastupnika stranih akcionara "Agrobanke", koji su najavili da će se boriti svim raspoloživim zakonskim sredstvima za povraćaj uložene imovine.

Bivši predsednik Izvršnog odbora "Agrobanke" Dušan Antonić, samo dan pre hapšenja, za televiziju B92 je rekao da su neosnovane spekulacije da je banka poslovala sa gubitkom dok je on bio na njenom čelu, tvrdeći da je gubitak od 300 miliona evra napravila prinudna uprava.

Predsednik Izvršnog odbora "Nove Agrobanke" i nekadašnji prinudni upravnik "Agrobanke" Milorad Džambić je, međutim, demantovao navode Antonića i za Tanjug rekao da su "neosnovane tvrdnje da je prinudna uprava u toj banci napravila gubitak od 300 miliona evra".

Džambić je istakao da je apsolutno nemoguće da prinudna uprava za dva dana, od 29. decembra 2011. kada je uvedena, do kraja te godine, napravi toliki gubitak.

NBS je, inače, 25. maja ove godine oduzela dozvolu za rad "Agrobanci", u kojoj je bila uvedena prinudna uprava potkraj minule godine.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu u junu je otvoren stečajni postupak nad "Agrobankom", a "Nova Agrobanka", čiji je jedini vlasnik Agencija za osiguranje depozita, odnosno država, osnovana je radi prenosa svih obaveza i dela potraživanja "Agrobanke" na tu banku.

Revizorska kuća KPMG, koja je radila analizu poslovanja "Agrobanke" u 2010. i 2011. godini, saopštila je da "nije uspela da potvrdi iskazanu finansijsku poziciju "Agrobanke" na dan 31. decembar 2011. godine, kao ni rezultate poslovanja iskazane za 2011. godinu".

- Iz tog razloga, čak stavljajući po strani naše obaveze po pitanju čuvanja poverljivih informacija, mi nismo u mogućnosti da komentarišemo razlike između finansijskih izveštaja za 2010. i 2011. godinu - navedeno je u saopštenju KPMG.

Bivši guverner Dejan Šoškić u izjavi za B92 ocenio je da je "Agrobanku" trebalo zatvoriti još 2002. godine, sa drugim starim bankama, jer je tada beležila gubitke, "ali je nekako preživela".

- "Agrobanka" se našla i u analizi bankarskog sektora koji je MMF uradio krajem 2001. godine, a posle tog izveštaja pod stečaj su otišle "Beogradska banka", "Jugobanka", "Beobanka", "Investbanka" i "JIK banka" -  podsetio je Šoškić koji smatra da NBS nije zakasnila sa merama preduzetim nakon što je postalo jasno da "Agrobanka" ima velikih problema da održi likvidnost..

Jedan internet portal u Rusiji, koji se bavio sličnim slučajevima zloupotreba u domaćim komercijalnim bankama, označio je ovakve "poslovne poduhvate" kao "državno-privatno-porodično partnerstvo" (DPPP).

O tome koliko je sistem DPPP "solidno" funkcionisao u "Agrobanci" piše današnji "Pres", koji pominje vrlo bliske poslovne veze ranijeg člana bančinog Upravnog odbora Zvonimira Nikezića, njegovog sina Dušana i bivšeg predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića.

Zvonimir Nikezić i Cvetković su, kako ističe "Pres", bili u dugogodišnjim poslovno-partnerskim odnosima, a Dušan Nikezić je u njegovoj Vladi na kraju "dogurao" do pozicije državnog sekretara u Ministarstvu finansija i još nekoliko "uzgrednih" funkcija.

Stariji Nikezić je, inače, izašao iz sastava Upravnog odbora "Agrobanke" svega nekoliko meseci pre nego što je, odlukom NBS, uvedena prinudna uprava u tu banku.

Prema pisanju "Pressa", nije isključeno da se odlučio da napusti Upravni odbor "Agrobanke" na sugestiju svog sina, a da bi, imajući u vidu razmere afere, izbegao doživotnu zabranu rada u UO bilo koje banke.

List "Politika" ove nedelje je preneo i stavove analitičara, koji smatraju da se država ne može amnestirati iz slučaja "Agrobanka" i to po mnogo osnova, a jedan od njih je i to što je međunarodni kredit koji je uzela "Beogradska banka" osamdesetih godina prošlog veka, država prevalila na teret "Agrobanke".

Na drugoj strani, kada je država proglasila stečaj "Agrobanke", prenela je u "Novu Agrobanku" oko 300 miliona evra štednje iz prethodne banke i iz budžeta "upumpala" u novu banku oko 100 miliona evra svežeg kapitala, ali je zasad ostalo nepoznato kako će biti namireni mali akcinari "Agrobanke" koji ne snose krivicu za stečaj.

(I. M. / Tanjug)