PSIHOPATA: Pop ubica svoju decu nije tukao, ali im nije dozvoljavao da idu u školu i da jedu meso!

Nijedno od petoro dece sveštenika Branislava Peranovića (54), koji je na smrt pretukao štićenika Centra za odvikavanje od droge Nebojšu Zarupca (39), nikada nije išlo u školu. On ima dvojicu sinova - Petra (22) i Vasilija (10) i tri ćerke - Anu, Marinu i Mariju, od kojih najmlađa ima sedam godina.

Peranović je u Srbiji, u 21. veku, odbio čak 200 poziva da decu upiše u školu, išao je zbog toga i na sud i platio ko zna koliko kazni. Ipak, deca su rasla izolovana od sveta, osakaćena za ceo život, prepuštena samovolji oca koji im čak nije dozvoljavao ni da jedu meso i hranio ih je uglavnom pečurkama i još nekim povrćem.

Sveštenikov bliski prijatelj otkriva da je on odluku da svoju decu ne pušta u školu pravdao nepoverenjem u naš obrazovni sistem koji, kako je govorio, ne štiti mlade ljude od lošeg društva i ostalih iskušenja.

- Bio je jači i od države i od policije u Loznici. Svakom drugom bi za tako nešto oduzeli decu, a njemu nije smeo svako ni da uruči poziv da deca krenu u školu. Njegova supruga Milanka je bila zadužena za obrazovanje dece. Ona je kupovala knjige i učila sa njima ono gradivo koje je za njihov uzrast. Milanka je, kao i Branislav, koji je rodom iz Teslića, inženjer agronomije. Deca su bila isključivo njena briga, a on se bavio štićenicima. Uveče kad dođe kući, ona mu je podnosila izveštaj o svemu što se tiče dece i kuće. Prema deci, koliko ja znam, nije bio nasilan, ali ona su ga se ipak bojala i njegova reč bila je za njih zakon - otkriva naš sagovornik.

On priznaje da već dugo zna da Peranović ima problem u ponašanju:

- Pitao sam ga zašto tuče štićenike, ali od njega sam uvek dobijao isti odgovor: 'Batina je jedini lek za narkomana.' Onda sam posle nekog vremena shvatio da on ima jaku sadističku crtu u karakteru.

Naš sagovornik navodi da je Peranović voli motore (vlasnik je "harli dejvidsona"), borilačke veštine, društvo i kafanu:

- Milanka je sedela kod kuće, a on je živeo svoj život. Znao je i da popije, naročito je voleo špricer. Branislav se uopšte nije ponašao kao pop, dok je Milanka prava popadija, iskreni vernik, potpuno posvećena deci i kući.

Ivan Alimpić, takođe bliski Peranovićev prijatelj, čija je kuća nedaleko od njegove, ima nešto drugačiju priču:

- Kompletna porodica je obrazovana. Žena mu je fakultetski obrazovana, radila je u zadruzi, a sada radi u jednoj osiguravajućoj kući. Deca su mu prepametna. Istina, nisu išla u državnu školu. Jedna ćerka mu je instruktor jahanja u Šapcu, dok je mali Vasilije muzički obrazovan. Ne možete da verujete kako to dete svira i peva - priča Alimpić.

Priseća se da je Peranovića upoznao u Banjaluci početkom devedesetih.

- Sećam se da je u jednom periodu u Radovašnici jeo gljive i šumske plodove i sedeo nad knjigom. To što pričaju da su mu deca odrasla na istoj hrani, moguće je u slučaju najstarijeg sina, jer je to bilo ratno vreme. Peranović je veliki humanista - kaže Alimpić, svestan ipak da je Peranović preterao:

- Ako ova čaša prima dva decilitra, u nju ne možete sipati pet. Verujem da je to bio splet nesrećnih okolnosti - rekao je on.

(I. M. / Izvor: Press)