Zapaljenom mladiću iz Knjaževca hitno potrebna koža!

Otac i majka Martina Arsića (25), kojeg je pre nekoliko dana polio benzinom i zapalio maloletni M. J, uputili su javni apel svim donorima, jer je njihovom sinu neophodno pronaći još osmoro davalaca kože.

- Moj sin će živeti samo ako mu osmoro ljudi u narednih nekoliko dana bude doniralo kožu - kaže Radoje Arsić posle razgovora s dr Biljanom Ćertić, načelnikom odeljenja opekotina na Institutu za plastičnu hirurgiju.

Otac i bratanac Martina, koga je prošlog petka na vašaru u Knjaževcu polio benzinom i zapalio maloletni M. J, u sredu će dati kožu, posle čega će nesrećni mladić biti operisan. Međutim, da bi nastavio život i jednog dana stao na svoje noge, neophodna je serija hirurških intervencija, a za to je potrebno još donora.

- Doktori su mi kazali da su opekotine, koje je Martin zadobio, dubinske i da svakog trenutka, bez obzira na to što je on trenutno u stabilnom stanju, može da podlegne ukoliko uskoro ne dobije kožu - kaže Martinova majka, koja je dijabetičar i, nažalost, ne može da pomogne sinu. Ona je apelovala na sve humane i hrabre ljude da pomognu da njen sin ne podlegne teškim povredama.

Prema rečima plastičnog hirurga dr Biljane Ćertić, načelnika odeljenja opekotina na Institutu za plastičnu hirurgiju i opekotine KCS, Arsićevo stanje je izuzetno teško i on je životno ugrožen.

- Velika površina tela zahvaćena je opekotinama, 58 odsto. Opekotine su duboke, drugog B i trećeg stepena. Planira se operacija, ali se čekaju donori kože. Pacijent ima opekotine po celim leđima, zahvaćena je leva ruka, desna noga, ceo desni gluteus, leva butina i leva i desna podlaktica. Svestan je i komunicira s nama. Prolazi kroz fazu šoka od opekotina i ima svu potrebnu terapiju -  kaže dr Ćertić.

Nesrećnom mladiću potrebni su hitno donori kože, a bez njih su šanse da preživi minimalne.

- Koža se skida sa butina zdravih osoba. U Srbiji ne postoji banka kože i mi nemamo ništa drugo što bi to moglo da zameni. Ukoliko ne dobije kožu, posledice mogu da budu fatalne -  priča dr Ćertić.

Martinova majka kaže da njen sin kao da nije svestan šta mu se desilo:

- Pitao me je: „Mama, kada će lekari da me puste kući. Ne mogu više ovako da ležim“. Ne znate koliko mi je teško. Sada nije bitno ni ko mu je šta uradio, ni zbog čega, samo se molim da moj sin živi. I molim se da se jave donori koji će pomoći."

U beogradski Klinički centar za estetsku hirurgiju u utorak su iz Knjaževca stigli Martinovi prijatelji. Nažalost, oni nisu bili podobni za doniranje kože, ali su svom prijatelju svi dali krv. Inače, budući donori posle transplantacije kože morali bi da leže u bolnici nekoliko dana.

(I. M. / Izvor: Večernje novosti)