TELEGRAF OTKRIVA MISTERIJU: Gde srpski Kinezi sahranjuju svoje mrtve!

Kineza u Srbiji ima oko 70 hiljada, većinom se kreću u uskim krugovima rođaka i prijatelja, hrane kineskom hranom i oblače u sopstvenim radnjama. Počeli su da naseljavaju ove krajeve još pre 20 godina, a njihov broj se iz godine u godinu sve više povećava, na radost osiromašenih Srba željnih jeftine robe. Ono što, međutim, većina ljudi ne zna jeste gde se sahranjuju Kinezi koji kraj života dočekaju na privremenom radu u Srbiji?

Dosad je, naime, zabeležen samo jedan slučaj sahrane Kineza po tradicionalnim (srpskim) običajima, kako kažu u JKP "Pogrebne usluge".

- Procedura sahrane Kineza je jednaka onoj koja se odnosi na građane Srbije. Ipak, do sada je samo jedan Kinez, koji je prešao u pravoslavlje kad se oženio Srpkinjom, sahranjen po našim običajima, kažu u ovom preduzeću.

Srpski Kinezi tiho umiru, a još tiše se sahranjuju. Takav se utisak stiče jer o smrtnim slučajevima državljana Kine ne postoje informacije u medijima, nema čitulja po novinama, na oglasnim tablama... Naš sagovornik iz "Pogrebnih usluga" otkriva gde počiva većina Kineza koji preminu u Srbiji:

- Oni svoje mrtve kremiraju, uglavnom na Gradskom groblju Lešće. Pokušajte od njih da dobijete više informacija. Znam i to da urne sa pepelom nose u Kinu - ističe on.

Tragom ove informacije, pozvali smo Lešće, gde su nam otkrili više detalja:

- Do sada smo imali dosta slučajeva kremacije kineskih državljana. Porodica, supružnici ili deca preminulog, ili u retkim slučajevima roditelji dece, podnose zahtev za kremiranje i nakon šest meseci su u obavezi da preuzmu urnu. Da bi je preuzeli, neophodno je da od kineske ambasade donesu potvrdu o mestu gde će ta urna biti položena u Kini. Oni to znaju i uredno pribavljaju dokumentaciju. Najniža cena kremacije je od 45 do 50.000 dinara. Do sada nismo imali nikakve posebne obrede, a ako ih imaju, to verovatno obavljaju u Kini - kažu u Upravi groblja Lešće.

Po kineskoj tradiciji, neodgovarajući pogrebni angažman može doneti zlu sreću porodici preminulog. U kući preminulog statue božanstava se prekrivaju crvenim papirom, a ogledala se sklanjaju. Gong se postavlja s leve strane ukoliko je preminuli muškarac, a s desne ukoliko je žena. Stariji ne ukazuju poštovanje mlađima, niti im čitaju molitve, a sahranjuju se u tišini.

U Kini većina stanovnika su mahajana budisti. Po običajima ove vere, kremacija nije eksluzivni način sahranjivanja, već je dozvoljeno i sahranjivanje tela u kovčegu. Međutim, kako su Kinezi u Srbiji većinom ugostitelji i prodavci, cena avionskog prevoza urne je mnogo prihvatljivija za njihov budžet od cene prevoza kovčega.

U JKP "Pogrebne usluge" naglašavaju da do sada nije poznato da je neko od kineskih državljana zakupio grobno mesto, niti da postoje tajni dogovori s pogrebnicima, što jasno govori da će domaći Kinezi i ubuduće počivati u svojoj postojbini, daleko od Srbije.

(Lj. V.)