Rus u Guči naleteo na Milicu i smrtno se zaljubio: Sad žive u Moskvi, a on redovno obilazi srpske svetinje (FOTO)

Slučajni susret na Dragačevskom saboru trubača u Guči 2010. buknuo je u romansu pa se pretvorio u ljubav kakvu retko srećemo. Milica Matijašević (36) iz Lučana i dr Denis Mihajlovič Trušin (40) iz Moskve, svoju vezu su ozvaničili, a imaju i sina Mihaila Denisoviča(6).

Preporučujemo

GUČA, POSLEDNJI DAN: Kolo se igra na ulici, praseće glave na sve strane (FOTO) (VIDEO)

Njihov dečak ide u vrtić u ruskoj prestonici i polako se priprema za prvi razred škole, a i mama je morala da uči kako bi položila test znanja za kasniji prijem u državljanstvo.

- Završila sam Ekonomski fakultet u Beogradu i želim da se zaposlim u Moskvi, ali bez državljanstva to tamo ne ide. A uslovi za prijem su rigorozni, morate pokazati istinsko znanje, negde u visini naše male mature – kaže Milica Trušina.

Napominje da je od ruskog državljanstva još daleko.

- Zapravo, i ne znam da li će ga uzeti jer bih morala srpskog da se odreknem, a ja to ne želim. Ali, ovo što ja polažem neophodno je radi dobijanja stalnog boravka sa rokom na pet godina, pa se svakih pet sledećih produžava. Posao se može naći i bez dozvole boravka ali ne u struci, već, recimo posao kasirke, čistačice ili taksiste. U svakom slučaju, i tu je nužno znanje jezika, tako da ova mesta popunjavaju obično ljudi iz bivših sovjetskih republika.

Šta mora da zna kako bi dobila boravak na pet godina?

- Neophodno je, najpre, solidno vladanje ruskim jezikom, odnosno srednji nivo b – 2 koji, recimo, kod nas u Srbiji poseduju učenici osmog razreda.

- Na ispitu iz nacionalne istorije imala sam 19 tačnih odgovora. Neka od pitanja bila su otprilike ovakva, kad je bila Kurska bitka, koliko je trajala opsada Lenjingrada, od koje do koje godine su Putin i Mevedev bili predsednici RF. Tačno sam odgovorila i da je Rusija krštena 988. godine u doba kneza Vladimira, a pogrešila samo na jednom mestu. U nekoj bici 1242. Rusi su se odbranili od Nemaca, a ja mislila od Poljaka - kaže Milica.

Milica je nedavno boravila u dragačevskom zavičaju kako bi u Moskvu povela malog Mihaila, koji je tri meseca proveo kod babe i dede u Lučanima. Kaže da je položila i treći blok – poznavanje nacionalnih zakona – a u završnici ju je čekao i obavezni lekarski pregled – na hiv, tuberkulozu, hepatitis, zatim razgovori sa psihijatrom i toksikologom.

- Već sam se navikla na tu vrstu suštinske pismenosti kojoj je posvećen ruski narod. Na primer, nova stanica metroa, Dostojevskaja na severu Moskve, ima veliki portret slavnog pisca, a svuda okolo su izvodi i odlomci iz njegovih knjiga. Ne zna se da li to putnička stanica ili muzej.

- Denisova baba Marija, koja ima 82 godine i uopšte nije išla u školu i danas živi u Rjazanjskoj oblasti prema Belorusiji, sasvim pravilno recituje "Evgenija Onjegina", stihovani roman Puškinov. Čini mi se da svi Rusi, čim se rode, već znaju Jesenjinovu pesmu o majci - priča Milica.

Dok čeka da kao Srpkinja sa boravištem dobije posao, Milica obavlja dužnosti domaćice i brani Moskvu od priča da je najskuplji grad.

Cene hrane su tek nešto veće nego u Srbiji. U njihovom, Čerjomuškom reonu, udaljenom 12 minuta metroom od Kremlja, pijaca je kao i mnoge u Rusiji smeštena u jednu veliku zgradu.

Ima i seljaka iz Podmoskovlja koji za kilogram luka traže 30, za krompir 40, papirka je 250 rubalja. Limenka piva za Denisa je 60 rubalja, vrtić za Mihaila 3.000, mesečna karta za metro sa 60 ulazaka 1.700 rubalja (1 rublja – 1,94 dinara).

- U Moskvi su restorani skupi. Odemo u "Genacvale", što na gruzinskom znači prijatelj, ovde u centru Moskve, i tu je večera za dvoje, neko meso, dve salate i pola litra vina, 100 evra. U samoposluzi je, inače, pola litra votke "stoljičnaja" 400 rubalja. Zato Denis, čim dođemo u Čačak, trči u gradsku pivnicu, kaže da je to prava kafana. Povratna karta avionom je 300 evra i mada svakog dana sa Šeremetjeva ka Beogradu poleću četiri aviona, moram bar 15 dana ranije da je naručim internetom - iskrena je Milica.

Kako se snalazi pola Rus, pola Dragačevac?

- Mihailo savršeno govori oba jezika i ne meša ih. Kad je bio u Herceg Novom, sa Denisovim roditeljima, sestrom Marijom i njenom porodicom, sve vreme pričao je ruski, bez problema. Ja uvek tražim od Denisa da nas dvoje govorimo na ruskom, kako bih što pravilnije savladala jezik - dodala je Milica.

Trušini su, inače, odreda pravnici, i svi su diplomirali na akademiji MGIMO. Denis je, kao doktor prava, zaposlen u jednoj kompaniji koja ima razne delatnosti, pored ostalog drži i tremoelektrane, a govori još engleski, srpski, portugalski, služi se španskim i nemačkim.

- Moj suprug obožava Srbiju, 11 puta je bio na Kosmetu, tri puta na Svetoj gori. Tako je 2010. polazeći sa Hilandara ka Moskvi zamolio monaha da mu u molitvi nađe nekoga, pošto je u 33. godini još bio neženja a po ruskim običajima morao bi već da ima dete u školi.

Denis je došao u Beograd i umesto da se uputi na Frušku goru kako je planirao, okrenuo je slučajno u Guču, gde je sreo i na prvi pogled zavoleo Milicu i od tog dana se nisu razdvajali.

(Telegraf.rs/Politika)