Srbija kada nekog voli, ona voli iracionalno: Natašina izjava o Rusiji, promeni svesti u narodu i bezobrazno dugoj tranziciji

Odnosi sa Ruskom Federacijom postaće problem za Srbiju u Poglavlju 31, koje se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, ali još ne znamo kako EU vidi naše trgovinske, političke i vojne veze sa Rusijom i kakva očekivanja ima od Vlade Srbije, izjavila je koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović.

Preporučujemo

Dragojlović je, za portal “European Western Balkans”, rekla da, ako se očekuje da se Srbija već sada priključi sankcijama protiv Rusije, a ne po stupanju u članstvo, onda to treba eksplicitno da se kaže i objasni.

“Brisel bi mogao da ponudi Srbiji, koja nije članica EU, neke kompenzacije za eventualne gubitke", smatra Dragojlović.

ONI KOJI PROMOVIŠU RUSIJU BOLJOM NEGO ŠTO JESTE

Foto: Tanjug/Srđan Ilić

Na pitanje zašto građani Srbije imaju pozitivniji stav prema Rusiji nego prema Evropskoj uniji, i pored činjenice da je EU najveći donator, Dragojlović je istakla da kada Srbija nekog voli, “ona ga voli i bez ozbiljne argumentacije, sasvim iracionalno i tu nikakve pare ne pomažu, niti mogu tu sliku popraviti”.

- Očigledno je da oni koji promovišu ruski uticaj nalaze bolji način da dođu do građana i saradnju Srbije i Rusije predstave u mnogo boljem svetlu nego što ona zapravo jeste - rekla je Dragojlović.

Konstatujući da je stepen usklađenosti spoljne politike Albanije i Crne Gore sa EU veći od Srbije, Dragojlović je objasnila da je to samo zato što se nismo usaglasili samo kada je reč o restriktivnim merama prema Rusiji.

- Ni Albanija, ni Crna Gora nemaju Kosovo. Procenti govore da se nismo usaglasili samo kada je reč o restriktivnim merama prema Rusiji. U svemu drugom smo saglasni sa EU. To je važno da se naglasi. Treba imati u vidu činjenicu da je srpska vojska deo misija EU, da ima potpisan sporazum o saradnji sa Evropskom odbrambenom agencijom, da ima potpisan sporazum sa EU o razmeni tajnih podataka - rekla je Dragojlović.

Ona je podvukla da te tri stvari mnogo više govore o opredeljenosti Srbije i u vrednosnom i u bezbednosnom smislu.

Foto: www.mc.rs

Kada je reč o dinamici otvaranja poglavlja, Dragojlović je ocenila da su tri pregovaračke pozicije spremne: za Poglavlje 6 (pravo privrednih društava), Poglavlje 30 (Ekonomski odnosi sa inostranstvom) i Poglavlje 33 (Finansijske i budžetske odredbe).

- Ta tri bi sigurno trebalo da otvorimo za vreme estonskog predsedavanja Evropskom unijom. Najveći izazov će sigurno biti poglavlje 30 koje se odnosi i na trgovinske sporazume koje Srbija ima sa drugim državama - rekla je Dragojlović.

Radne grupe Nacionalnog konveta su pozitivno ocenile sve tri pregovaračke pozicije, ukazala je Dragojlović i dodala da očekuju i da se poglavlja što brže otvaraju, da se razgovara o uslovima u svakom od njih, problemima i da se omogući da se čitavo društvo i privreda mnogo brže kreću ka evropskim stadardima i praksi po kojoj već živi pola milijarde građana EU.

NEOPHODNA JE PROMENA SVESTI, TRANZICIJA TRAJE BEZOBRAZNO DUGO

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Upitana koliko smo napredovali u demokratizaciji društva, imajući u vidu da u ključnim stvarima u vezi sa Poglavljem 23 kasnimo, Dragojlović je podsetila da se proces približavanja EU odvija kroz harmonizaciju zakona i njihovu primenu, za šta su potrebne institucije “ne na papiru, sa tablom na zgradi, već da građani veruju da je ona garant njihovih prava”.

- Treći nivo je promena svesti. U Srbiji tranzicija od komunističkih do demokratskih liberalnih društava traje bezobrazno dugo. To je iscrpelo ljude, stručnjake, resurse, pojelo strpljenje, a o entuzijazmu da ne govorim - rekla je Dragojlović.

Kako je objasnila mi imamo deklarativno zalaganje za to da budemo demokratsko društvo, kao i duboko ubeđenje naših političara da to već jesmo, ali da, zapravo, suštinski ne razumemo da demokratija nisu samo izbori, već da je to i pluralizam mišljenja, ideja, aktera u kreiranju i sprovođenju politika i da je to pravo, a ne privilegija.

CRNOGORSKI ILI HRVATSKI MODEL?

Govoreći o činjenici da već tri godine Nacionalni konvent okuplja nevladine organizacije i prati proces pregovora Srbije sa EU, Dragojlović je ocenila da je to najbolji model za srpske uslove.

- Razmatrali smo i crnogorski model po kom Vlada na konkursu bira organizacije civilnog društva i uključuje ih u pregovaračke grupe i pregovarački tim. Procenili smo da se na taj način organizacijama civilnog društva izbija iz ruku najefikasnije sredstvo, a to je nadgledanje i kritika politika koje se kreiraju i vode tokom pristupanja EU - rekla je Dragojlović.

Dodala je i da je bio neprihvatljiv i model Hrvatske, koja je nevladine organizacije potpuno isključila iz čitavog procesa.

- U Srbiji, sa druge strane imamo veoma razvijeno i uticajno civilno društvo, kompetentne organizacije koje mogu i žele da se uključe u proces pregovora sa EU. Zato je Nacionalni konvent, koji funkcioniše već tri godine, najpodesnija platforma za vođenje otvorenog i pre svega stručnog dijaloga između predstavnika vlade i civilnog društva o svim pitanjima i aspektima prisupanja Srbije Evropskoj uniji - zaključila je Dragojlović.

(Telegraf.rs/Tanjug)