Obeležavamo Vidovdan kao sećanje na Kosovski boj, a malo ko zna ko je uopšte bio Sveti Vit? (FOTO)

  • 1

Vidovdan je jedan od najvećih srpskih praznika, koji nije proistekao iz poštovanja prema Svetom mučeniku Vitu (Vidu) već zbog toga što se na dan pomena ovog svetitelja odigrao Kosovski boj – srpska tragedija, mit i zavet.

Danas je Vidovdan: Ovo obavezno morate da uradite čim otvorite oči! (FOTO)

SLAVIMO VELIKI PRAZNIK VIDOVDAN: Žene, uradite ovo večeras, i saznaćete ko će biti vaš muž

Sveti Vit koga (28. juna) praznuje SPC, po hagiografskim i ikonografskim izvorima i jednom zapisu iz 7. veka, je bio sin uglednog senatora sa Sicilije. Još u ranom detinjstvu je zbog snažne vere u Hrista stekao isceliteljsku moć, vodjen anđelima koji su mu se javljali.

Njegov otac Ilasije, je na razne načine pokušavao da odvrati sina od hrišćanstva i nije odustao ni kada mu je Vit čudesno povratio vid.

Očevom naumu da ga ubije, Vit je Božijom pomoći uspeo da pobegne u Lukaniju sa svojim vaspitačem Modestom i dadiljom Kriskentijom koji su bili hrišćani.

Posle nekog vremena nečisti duh je obuzeo sina cara Dioklecijana i zapretio da neće napustiti dečaka dok u Rim ne dođe Vit Lukanijski.

Foto: svetigora.com Foto: svetigora.com

Vit biva pronađen i doveden u prestonicu gde isceli carevića, ali kako nije želeo da prinese žrtvu paganskim bogovima, njega i njegove pratioce podvrgnuše mučenju.

U najstrašnijim mukama javi im se andjeo i čudesno ih odnese u Lukaniju. Po dolasku Vit se pomoli Gospodu da primi duše troje sastradalnika i molba mu bi uslišena. Tri dana kasnije uglednoj hrišćanki Florenciji Vit se javio, ona je pronašla njihova tela i sahranila ih u mestu Marijanus.

Foto: pravoslavie.ru Foto: pravoslavie.ru

Svetog Vita Srbi su poštovali u srednjem veku, jedan od najstarijih dokaza je njegovo pominjanje, zajedno sa Modestom i Kreskentijom u “mesecoslovu” Miroslavljevog jevandjelja napisanog krajem 12. veka za kneza Miroslava, brata Nemanjinog.

Sv. Vit se pominje i u srpskim hagiografskim izvorima koji su nastali po stvaranju autokefalne Srpske crkve.

Foto: Wikipedia/Petar Milošević Foto: Wikipedia/Petar Milošević

Služba Sv. Vitu pojavljuje se u dva srpska mineja iz vremena kralja Milutina, koji se čuvaju u ruskim rukopisanim zbirkama. Verovatno i tzv. Dečansko četverojevandjelje u kome se takodje u mesecoslovu pominje Vit, potiče iz Milutinovog vremena, koje je ruski konzul, Giljferding 1857. godine na proputovanju kroz Staru Srbiju odneo iz Dečana u Sankt Peterburg .

U Zahumlju koje se nalazilo u sastavu srpske države do vladavine kralja Stefana Dečanskog, crkva Sv Vita nalazila se u Drijevima, srednjevekovnom trgu na Neretvi.

U svetoarhandjelskoj povelji cara Dušana izdatoj 1347/1348. godine, pominje se crkva Sv Vita kod sela Kupelnika metoha carske zadužbine u Donjem Pilotu, koje se prema nekim izvorima nalazilo zapadno od Dušanove prestonice; Prizrena.

Foto: Telegraf Foto: Telegraf

O poštovanju Sv. Vita govore i srednjevekovne predstave na freskama, jedna od najstarijih predstava nalazi se u Pećkoj Patrijaršiji u crkvi Bogorodice Odigitrije nastala oko 1335. godine u delu gde se nalazi kivot ktitora, arhiepiskopa Danila Drugog, naslikan sa najpoštovanijim svetim vračima (lekarima) svetim Kozmom, Damjanom, Pantelejmonom i Jermolajem.

Veruje se da je Sveti Vit bio naslikan u Veluću, nekoliko godina pre Kosovskog boja, zatim u crkvi Sv Djordja u Starom Nagoričanu.

Foto: teodorsrb/ Fedja Papric Foto: teodorsrb/ Fedja Papric

Kult Sv. Vita počinje da slabi početkom 15. veka, jer se u srpskim tipicima i minejima za 15(28) jun, na dan Svetog Vita pojavljuje PAMJAT – u spomen pogibije Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju, koja je doprinela da se ime Sv. Mučenika Vita u srpskom narodu ne zaboravi.

Srpska pravoslavna crkva Sv. Kneza Lazara liturgijski proslavlja od 1892. godine, toga dana proslavlja Svete mučenike; Vita, Modesta i Kriskentiju, Svetog proroka Amosa, Prepodobnog mučenika Dula, Svetog Jefrema – patrijarha srpskog i Blaženog Avgustina – episkopa Iponskog.

Daljinac baner

(S.S)

Video: Srbijavoz preporučuje putnicima da karte kupuju putem mobilne aplikacije

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA