Došla sam čak iz Australije na 10 godina mature, a ispalila se kao nikad u životu!
Mesec jun je u znaku matura, slavlja, godišnjica matura... Tako je i Ljubica (30), koja je odmah po završetku X beogradske gilmazije 2007. godine otišla u Australiju, u Brizbejn, došla posle punih deset godina u rodni Beograd, upravo povodom lepog jubileja... Toliko se razočarala da nam je svoju ispovest poslala, a mi je vama prenosimo u celosti.
Jovana se udala u subotu: Nisam dobila prazne koverte, u njima je bilo nešto gore od toga!
Čim sam odbranila maturski ispit, otišla sam kod oca u Brizbejn. On je živeo tamo, u tom momentu već 15 godina, od kako su se on i mama razveli kada sam ja imala samo tri godine. Tata je otišao "trbuhom za kruhom", a ja ostala sa mamom, da završim školu. Mama se nadala da ću možda ipak ostati u rodnoj zemlji, a ja sam znala, čim sam krenula u srednju, da ću otići kod tate.
I tako je i bilo. Istog dana kada sam uzela svedočanstvo u gimnaziji, uzela sam kofer, pozdravila se sa mamom, i zaputila na aerodrom. Mami sam obećala da ću doći već sledećeg leta, ali se ispostavilo da sam je slagala. Nisam došla narednih deset godina. I ne bih ni sad, verovatno, da nisam dobila predivan poziv: da proslavim sa svojim drugarima 10 godina mature.
Od kako sam otišla preko pola sveta, ostala sam u kontaktu sa desetak drugara i drugarica iz gimnazije, i to preko Fejsbuka. Povremeno smo se dopisivali, redovno čestitali rođendane i praznike, ali to je bilo sve.
U Brizbejnu sam završila marketing i posle stažiranja u jednoj kompaniji dobila ponudu koja se ne odbija iz jedne prestižne firme, gde radim već četiri godine i prezadovoljna sam. Upoznala sam mnogo ljudi tamo, izgradila sebe i svoj život. Upoznala dečka sa naših prostora, sa kojim živim već dve godine i planiramo venčanje. Srećna sam i zadovoljna. U Srbiju nisam dolazila jer me mama poseti svakog leta, a kad sam ja na odmoru, koristim vreme da proputujem koliko mogu.
Kada me je Marko, drugar iz odeljenja kontaktirao, negde oko Nove godine, da planira da organizuje okupljanje, i da bi voleo da dođem i ja, pa da zato želi da javi na vreme da bih mogla da se organizujem, oduševila sam se. Odmah sam kupila kartu za Beograd, i radovala se povratku u rodni grad posle toliko vremena i viđanju starih prijatelja.
Kako se približavao jun, Marko me je izveštavao o detaljima organizacije. U međuvremenu je nekoliko ljudi otkazalo dolazak, ali i dalje je iz IV-1 bilo u planu 17 ljudi. Iz ostalih odeljenja od 10 do 15, ali svakako smo bili među najbrojnijima. I kada se uzme u obzir svih deset odeljenja, trebalo je da bude stotinak ljudi.
Našli smo se na Miljakovcu, u jednom restoranu koji drži otac druga iz generacije. Imali smo čak i živu muziku, kompletnu večeru, piće i dezert. Ponuda koja se ne odbija, a restoran manje poznat, a dovoljno "izolovan" da se stari prijatelji sastanu posle decenije i popričaju.
Kako sam prilazila mestu dešavanja, svakim korakom srce mi je lupalo sve jače. U glavi su se menjali razni filmovi - da ću ući unutra poput neke zvezde, da će svi da se oduševe kada uđem... Pa onda, da će me dočekati aplauzom, itd. U svakom slučaju, brzo sam shvatila da previše fantaziram, ali sam se radovala susretu i od treme sam jedva otvorila ulazna vrata.
I dok sam pogledom tražila ekipu, more ljudi, radoznale oči... Za jednim stolom u ćošku sam videla desetak poznatih lica, okupljenih za jednim stolom, kako sede u polumraku u tišini, i kao da čekaju da dođem ja, ne bih li podigla tu učmalu atmosferu.
Malo je falilo da se onesvestim od šoka. Prišla sam, pozdravila se, svi su bili divni i ljubazni. Ipak, tu je bilo osmoro ljudi iz mog odeljenja i još troje iz ostalih. I to je to. Cela generacija se svela na taj jadnjikavi sto u nekoj zadimljenoj birtiji na periferiji grada. A ja došla iz Australije?!
Bilo mi je drago da vidim te ljude, razgovarali smo, smejali se... bilo je prijatno veče. Ipak, nije bilo ni deseti deo onoga što sam zamislila, a posebno što nije došao skoro niko ko je mene zanimao... Strašno. Ispalila sam se onako, svetski. Pukla hiljadu evra na avionsku kartu, još 500 na poklone koje sam morala da ponesem ljduima jer, eto, dolazim iz "obećane zemlje" posle toliko vremena... Debakl.
Na kraju te večeri je baš Marko predložio da se nađemo na kafi, kolačima, na Adi za neki dan... jer sam ja ostajala još dve nedelje u Beogradu. I tada sam uradila strašnu stvar: slagala sam da putujem po Srbiji, da obilazim rodbinu, i da već sutra idem iz Beograda, a da se vraćam bukvalno na aerodrom. Morala sam. Ta scena mi nikada neće nestati iz sećanja: desetak umornih, sivih lica sa usiljenim osmesima, čekali su mene da im obojim veče... E, nećete me više prevariti. Ostanite sa svojim učmalim životima, a ja odoh u beli svet da se vratim svom lepom životu!
A vi, koji me pljujete... Ljubomorni ste, jer ni vaši životi nisu mnogo bolji.
*** Imate ispovest koju želite da podelite sa nama? Obavezno nam pišite na redakcija@telegraf.rs.
(Telegraf.rs)
Video: Srbijavoz preporučuje putnicima da karte kupuju putem mobilne aplikacije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
ana
ljudi se bore za opstanak i tih 10 ljudi je jedva priustilo da moze da izadje, a ona ocekivala da ce je docekati kao zvezdu i sa aplauzom. U kom li je ova filmu?? :)
Podelite komentar
zemunac
Kao da je sletela s meseca, a svi znamo gde aboridzini žive. Ako si ti uspela u životu a puno ti 1500e posle deset godina, onda svaka čast. I molim te 500 e za poklone. Pa ja sam toliko potrošio na moje sestre koje nisam video godinu dana. Ljudi iz Australije putuju tu po jugoistočnoj Aziji (Indonezija, Tajland, borneo, sri Lanka) em sto je blizu, em sto im je jeftino, kao nama grcka ili turska. Sto ne idu na azurnu obalu, ili španiju? Tako da pustite te priče. A ti leci komplekse niže vrednosti.
Podelite komentar
Jeca
Kakva glupost! Ne razumem zašto je devojka iz teksta očekivala da će dobiti aplauz? Zato što živi u Australija? Ovo je jedna jako površna osoba koja misli da je bolja od onih koji nemaju rodbinu po belom svetu....odbila je da se vidi sa drugarom zato što je nisu dizali u nebesa i klanjali joj se?! Hvala Bogu pa takve površne ljude ne poznajem.....neka si se ti vratila u Australiju....srećan ti put....
Podelite komentar