Rad starijih od 55 godina diže BDP do 16 odsto

Države Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) mogle bi dugoročno da povećaju bruto domaći proizvod (BDP) za oko 2.000 milijardi dolara ako bi stopu zaposlenosti starijih od 55 godina podigle na nivo jedne Švedske, izračunali su ekonomisti konsultanske kuće PrajsvoterhausKuper (PwC).

Preporučujemo

Misija MMF od danas do 4. jula u Srbiji: Očekuju se pozitivne ocene jer Srbija ima dobre rezultate

Prema indeksu zlatnog doba PwC-a, koji meri uspešnost zemalja u korišćenju ekonomske snage radnika starijih od 55 godina, njihov potencijalni dugoročni doprinos rastu BDP-a značajno varira širom 34 zemlje OECD-a, krecući se u rasponu od oko 1,0 odsto u Koreji i 2,0 procenta u Japanu do približno 16 posto u Grčkoj.

Kako se navodi u saopštenju o rezultatima istraživanja objavljenom na zvaničnoj internet stranici PwC-a, ostale zemlje koje zaostaju sa indeksom zlatnog doba mogle bi takođe da sa povećanjem stope zaposljenosti starijih od 55 godina povećaju BDP, na primer Belgija za 13 odsto a Slovenija za 12 procenata.

S obzirom na veličinu, SAD imaju u apsolutnom iznosu najveći potencijal za povećanje BDP-a po osnovu zaposljavanja starijih, za oko 500 milijardi dolara, odnosno za oko 3,0 procenta.

Foto: Telegraf

Trenutno najveću zaposlenost osoba koje imaju između 55 i 64 godine beleži Island, čak 85 posto. Na drugom mestu je Novi Zeland sa 84,2 odsto, a slede Izrael sa 80,1 i Švedska sa 79,6 procenata.

DŽon Hoksvort, glavni ekonomista PwC-a i autor izveštaja, navodi da će između 2015. i 2035. godine broj ljudi starosti od 55 godina i više u zemljama (OECD) sa visokim prihodom porasti za gotovo 50 procenata na oko 538 miliona.

- Dobra vest je da živimo duže, ali ubrzano starenje stanovništva vrši značajan finansijski pritisak na zdravstvene i penzione sisteme. Da bi se ti povećani troškovi neutralisali, smatramo da bi trebalo ohrabriti starije radnike i omogućiti im da ostanu u radnom odnosu duže. To bi povećalo BDP, podiglo privatnu potrošnju i poreske prihode - poručio je on.

Foto: Pixabay

Mada se ovakva istraživanja često koriste kao argumenti pritiska za produženje radnog veka, što mnogi zaposleni smatraju nepravdom, odnosno odlaganjem odlaska u zasluženu penziju, treba imati u vidu da se izveštaj PwC-a odnosi na radnike životnog doba od 55 do 64 godine.

Za vlade država OECD-a, kako navode iz PwC-a, prioritet su reforme penzionih sistema i finansijski podsticaji koji bi motivisali radnike na kasnije penzionisanje, zatim osposobljavanje starijih radnika kao odgovor na tehnološke promene poput rastuće automatizacije rada, i donošenje mera za borbu protiv diskriminacije starijih u svim aspektima zapošljavanja, pre svega žena s obzirom na to da se rodna neravnopravnost u platama sa godinama povećava.

U PwC-u kao komparativnu prednost zapošljavanja starijih ističu njihovo životno iskustvo i veštine stečene tokom radnog veka, a da bi se ti njihovi kvaliteti iskoristili vodeći poslodavci treba da ponude starijim radnicima mogućnosti za razvoj, uključujući reverzne programe mentorstva za sticanje digitalnih veština.

(Telegraf.rs/Tanjug)