Jeziva ispovest o zločinima u logoru Slana na Pagu: Ustaša priča kako je od onog koji nije hteo da ubija, postao koljač dece i silovatelj!

Jedno od najstravičnijih svedočanstava o ustaškom koncentracionom logoru Slana na ostrvu Pagu ispričao je devetnaestogodišnji Joso Orešković, kojeg su partizani uhvatili 1942. godine.

Preporučujemo

Ustaše u Jasenovcu surovo pobile 11 rođaka Nikole Tesle!

Ovaj, do tada gospićki gimnazijalac, dospeo je u ruke partizana upravo kao osposobljen za zadatke masovnog pokolja u okolini Korenice (Lika). Svedočenje je posebno interesantno jer osim ostalog, daje najverniju ilustraciju nemogućnosti života u uslovima logora Slana u kojem su se upravo gajili i spremali mladići za koljačku službu.

Joso Orešković:

Još kao đak gospićke gimnazije stupio sam 1939. u versku organizaciju "križare". Tu su nas pod firmom vere odgajali u ustaškom duhu. Na naše sastanke su dolazili Jurica Frković i Juco Rukavina i držali nam predavanja protiv Srba i komunista. Naša parola je bila "u ime Hrista ubij antihrista!". Antihristi su bili Srbi, Židovi i komunisti. Organizovali smo svoju udarnu jedinicu koja je noću napadala levičare.

Foto: Wikimedia

Kad je došlo do rata i rasula jugoslovenske vojske mi smo je razoružavali. Odmah smo stupili u ustaše jer smo to smatrali svojom nacionalnom dužnošću. Mene su sa još nekim Gospićanima odredili u logor Slano na ostrvu Pagu. Tu su se nalazili najviše Židovi i Srbi, a bilo je i nekih Hrvata levičara.

Kad sam došao tamo zapanjio sam se kad sam video kako muče one ljude. Spavali su pod vedrim nebom u žici. Za hranu su im nisu davali ništa osim slanih riba, ali im vode nisu davali tako da su mnogi poludeli od žeđi.

Tada je došla nova grupa zatočenika. Starešine su nam dale naređenje da odvojimo 200 zatočenika iz prve partije, da ih odvedemo na more i pobijemo. Ja i neki moji drugovi nismo mogli. Onda su nas grdili i prebacivali nam kakvi smo mi to Hrvati i ustaše. Govorili su nam da nije ustaša onaj koji ne može s veseljem ubiti Srbina, Jevreja i komunistu. Da nas pridobiju na ubijanje davali su nama mlađima vina i likera. Dovodili su pred nas zatočene devojke, svlačili ih i govorili da možemo uzeti bilo koju, ali da ih posle akta moramo ubiti. Neki mladići opijeni vinom i zaneseni strašću počeli su tako ubijati. Ja nisam mogao. Gadilo mi se i to sam javno rekao.

Foto: Wikimedia/znaci.net

Nakon par dana došao je u logor neki viši funkcioner iz Zagreba Luburić. Došao je da pogleda rad logora. Tek tada je počelo pravo klanje. More oko Paga bilo je crveno od krvi. Luburiću su referirali da ja i još neki nećemo da ubijamo. Na to je Luburić sazvao sve ustaše, postrojio nas i održao govor u kojem je rekao da su izdajice ustaštva oni koji ne mogu da ubijaju Srbe, Jevreje i komuniste. Na to je upitao ko je taj "ustaša" koji ne može da ubija. Javio sam se ja i još nekoliko. Kako sam bio prvi po redu od tih koji su se javili, Luburić me je pozvao pred stroj i upitao me kakav sam ja to ustaša kad ne mogu ubiti Srbina i Jevreja. Rekao sam da sam spreman u svako doba dati život za Poglavnika, da mislim da bih mogao ubijati u borbi ali da ne mogu ubijati ovako goloruke ljude, a osobito žene i decu.

On se na to nasmejao i rekao da je naša dužnost da očistimo Hrvatsku od te kuge, a ko to neće je neprijatelj Poglavnika i Hrvatske kao i oni. Na to je pozvao jednog iz svoje pratnje i nešto mu šapnuo. Ovaj je otišao i doneo dvoje male dvogodišnje jevrejske dece. Luburić mi je predao jedno dete i rekao da ga zakoljem. Odgovorio sam da ne mogu. Na to su svi oko mene prasnuli u smeh, rugali mi se i vikali "usraša", a ne ustaša. Onda je Luburić izvadio nož i zaklao predamnom dete govoreći: "Evo kako se to radi".

Foto: Wikimedia/srpska-mreza.com

Kad je dete vrisnulo i prasnula krv, sve oko mene se zavrtelo. Skoro sam pao. Jedan me ustaša prihvatio. Kad sam se malo pribrao rekao mi je Luburić da dignem desnu nogu. Digao sam, a on mi je pod nogu stavio ono drugo dete. Onda je zapovedio: "udri". Udario sam nogom i zgnječio glavu detetu. Luburić mi je prišao, potapšao po ramenu i rekao: "Bravo, bićeš ti još dobar ustaša".

Tako sam ubio prvo dete. Nakon toga sam se opijao do smrti. U pijanstvu sam zajedno sa drugovima silovao neke jevrejske devojke, a onda smo ih poubijali.

Posle se nisam morao ni opijati. Kasnije, kad je Slano likvidirano i svi njegovi zatočenici ubijeni, poslat sam u kotar Korenicu na čišćenje. Šta sam tamo radio znate...

Nastavak ovog svedočenja je zapisano u knjizi Šime Balena »Pavelić« (str. 78-80).

(Telegraf.rs)