Priča se da izbeglice beže od rata i da traže azil u Evropi, ali polovina njih ide iz svoje zemlje iz sasvim drugih razloga

Pitanje izbeglica već dve godine dominira u svetskim medijima, a Karl Kop iz nemačke organizacije za ljudska prava Pro azil, za masovno umiranje na Mediteranu kaže da je to "najtužnije poglavlje evropske erozije".

Preporučujemo

Nemačka oštra u borbi protiv terorizma: Svako dete migrant koje uđe u zemlju imaće svoj dosije

Kako navodi nemački državni radio "Dojče vele", još 1990-ih godina, Evropska unija pokušavala je da kreira jedinstven Zakon o azilu, što nije uspelo zbog nedostatka političke volje nekih država-članica i nedostatka izvršne snage Evropske komisije.

Za razliku od mnogih drugih oblasti, ekonomski pritisak po pitanju izbeglica ne funkcioniše, piše "Dojče vele" i navodi reči Olivijera Andelija sa Univerziteta u Drezdenu, koji kaže da se vlade previše plaše svojih birača i dodaje da je naročito jak otpor prema izbeglicama na istoku Evrope.

Šansa da izbeglica dobije azil u Nemačkoj, navodi "Dojče vele" u velikoj meri zavisi od toga u kojoj pokrajini je podnet zahtev.

Foto: Profimedia/Zuma Press - News

Kop iz Pro azila smatra da je to propust činovnika i dodaje da su oni često preopterećeni i pritom slabo obučeni. S druge strane, kaže on, reč je o veoma jasnom političkom cilju.

- Na primer, 2015. je 70 odsto Avganistanaca dobijalo azil. Sada, dve godine kasnije, dok nasilje u zemlji eskalira, ta kvota je ispod 50 odsto. To mora da ima veze sa nečim drugim - sugeriše Kop.

Foto: Tanjug/AP

- Kada se u zemlji odjednom našlo mnogo Sirijaca, počeli smo da pravimo razliku na izbeglice, prve, druge i treće klase. Samo sirijske izbeglice su "prave izbeglice" - dodao je on.

Mediji izveštavaju da "ljudi beže od rata, terorizma i progona", međutim, većina procena pokazuje da oko polovine svih izbeglica dolazi iz ekonomskih razloga, naročito iz zapadne Afrike.

Foto: Tanjug/AP

Prema Ženevskoj konvenciji, ti ljudi nemaju pravo na azil, ali ipak, mnogi od njih pokušavaju da dobiju azil navodeći netačne činjenice, navodi "Dojče vele".

Neki stručnjaci ukazuju da je i kršenje ljudskih prava jedan od razloga za bekstvo iz zemlje porekla.

- Uzroke izbeglištva moramo rešiti u zemljama iz kojih izbeglice dolaze, često se navodi u komentarima i diskusijama - piše "Dojče vele" i dodaje da je to, nažalost, pristup koji bi najranije za nekoliko decenija doneo rezultate.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

S jedne strane, istraživanja pokazuju da sa ekonomskim razvojem, isprva raste i migracija, jer bi tek utopijskih 8.000-9.000 evra godišnje po glavi stanovnika sprečilo ljude da odlaze iz svoje zemlje.

Drugo, bez podrške političke elite tih zemalja, ljude je nemoguće zaustaviti, navodi nemački radio.

Foto: Tanjug/AP

- Oni su zainteresovani za status kvo - i za to da odlaze mladi, besni muškarci - kaže Guntram Volf iz evropskog trusta mozgova Brugel.

Pored toga, tu su i ogromne sume novce koje migranti u vidu doznaka šalju u domovinu, dodaje on. Gotovo svi stručnjaci ističu da pomoć može da stigne samo od mešavine različitih mera.

Foto: AP/Tanjug

To uključuje borbu protiv kriminalnih bandi krijumčara ljudi i upornu političku borbu za pravedniju raspodelu tereta izbeglica u Evropskoj uniji.

Treba razmotriti i nove legalne kanale migracije, dalje od preopterećenog i ponekad zloupotrebljenog sistema azila s jedne strane i utopijskih zahteva o visoko-kvalifikovanim radnicima s druge.

Foto: Tanjug/AP

- Otvoren sam za mešavinu različitih načina - od humanitarne kvote, pa sve do lutrije. Ali samo ako uspemo da stvorimo legalne kanale migracije, uništićemo poslovni model bandi krijumcara ljudima i bedu na Mediteranu - rekao je Volf.

(Telegraf.rs/Tanjug)