SRAMOTA: Dao krv 160 puta, a za operaciju mu traže davaoce!

Inženjer iz Beograda Ž. V. (70) pre nekoliko dana je, uz izveštaj lekara na kom piše da se na operaciju prostate javi u septembru, dobio i napomenu da sa sobom povede i dva davaoca krvi. Ovo nije usamljeni slučaj da se od pacijenata traži da sami obezbede "pripremu" za operaciju, ali je posebno žalosna okolnost to što je Ž. V. dobrovoljni davalac krvi, koji je krv dao ukupno 160 puta!

Ž. V. je prvi put dobrovoljno dao krv davne 1963. godine, kada je bio gimnazijalac. Kako piše dnevni list "Politika", on je do sada bio zdrav i nije mu, bar ozbiljnije, bio potreban lekar. Dnevni list "Politika" piše da je Ž. V, inače inženjer po struci i godinama direktor jedne firme, svoje dobro zdravlje pripisivao i činjenici da je toliko puta davao dragocenu tečnost. Uvek se zalagao za akcije dobrovoljnog davanja krvi, pomagao njihovo organizovanje, a ima i donorsku karticu.

Zato je bio više nego iznenađen da sada posle toliko godina pomaganja drugima, operaciju koja mu je potrebna neko uslovljava obezbeđivanjem davaoca krvi. Njegov primer nije usamljen, a građani se često pitaju imaju li lekari u bolnicama pravo da od pacijenata traže i ovakvu "pripremu" za neophodnu operaciju.

Saradnik za odnose sa medijima Instituta za transfuziju krvi Srbije Gordana Antuljeskov kaže da se leti ova nemila praksa često događa.

- Svakoga dana imamo nekoliko takvih slučajeva. Obraćaju nam se naši višestruki dobrovoljni davaoci krvi za sebe ili za članove svoje porodice. Njima mi, zaista, izlazimo u susret. Ne brojimo koliko puta su dali krv, svejedno da li je to učinjeno 10 ili 160 puta. Kada im lekari traže da obezbede krv za intervenciju, višestruki davaoci treba da se jave institutu i mi tada izlazimo u susret, jer to je način da im se odužimo za humanost iskazanu kroz dugogodišnje davanje krvi – objašnjava Antuljeskov.

Ona je objasnila i šta se dešava sa pacijentima koji nisu davaoci krvi, a operacija im se praktično uslovljava obezbeđivanjem dobrovoljnih davalaca.

– U letnjim mesecima, svima je poznato, a pogotovu zdravstvenim radnicima, vrlo je teško obezbediti dovoljne količine krvi. Tada se događa da lekari na klinikama traže od pacijenata i njihovih porodica, po nekakvoj navici, da sami dovedu davaoce krvi. Oni smatraju da će problem rešiti i tako što će članovima porodice sugerisati da daju krv. Znači, reč je o sugestiji, jer niko ne može nikoga naterati da da krv - kaže saradnica za odnose sa medijima Insituta za transfuziju krvi Srbije.

Ipak, malo ko će se suprotstaviti lekarima koje treba da ga operišu, pa se u najvećem broju slučajeva rodbina rastrči da pronađe davaoce krvi.

(M. S. / Politika)