Odšteta za zatvorenike s Golog otoka 9 dolara po danu!

  • 0

Odšteta od devet dolara za svaki dan proveden na Golom otoku, koju srpska vlada namerava da isplati onima koje je Josip Broz Tito poslao u jedan od najozloglašenijih evropskih radnih logora posle Drugog svetskog rata, izazvala je nezadovoljstvo, pa i pretnje tužbama mnogih bivših zatvorenika.

- Ovo je bedno - kaže Božidar Vulović (85), jedan od malobrojnih preživelih "Golootočana".

Za osam godina je kroz "jugoslovenski Alkatraz" - koji je uspostavjen 1948. godine i iz kojeg niko nikad nije uspeo da pobegne - prošlo oko 16.000 političkih zatvorenika. 

Tu su dospevali pošto bi ih Titov režim optužio za izražavanje naklonosti prema Staljinu i njegovoj tvrdokornoj sovjetskoj diktaturi. Tito, koji je uspostavio liberalniji vid komunizma, raskrstio je sa Moskvom 1948. godine zadobivši potom podršku Zapada.

Procenjuje se da je oko 600 zatvorenika svih jugoslovenskih naroda umrlo na ostrvu od posledica tortura i bolesti, a na hiljade njih je pretrpelo psihička oštećenja od nehumanog zatvorskog sistema koji je terao zatvorenike da se za opstanak bore jedni protiv drugih.

Neki od bivših srpskih zatvorenika prete da će tužiti vladu pred Međunarodnim sudom za ljudska prava zbog, kako kažu, slabe nadoknade za strahote koje su preživeli.

Drugi kažu da će nerado prihvatiti ponudu države zato što nemaju vremena za duge pravne procedure.

- Da ste mojih godina i da ste lošeg zdravstvenog stanja, šta biste uradili? - pita 91-godišnja Smilja Filipčev koja je provela više od tri godine na Golom otoku.

Srbija je sada, sa zakašnjenjem, odlučila da rehabilituje žrtve Titovog komunističkog režima, uključujući bivše disidente, rojaliste i zatvorenike sa Golog otoka.

Vlasti kažu da su do odštete od devet dolara dnevno došle pošto je i Hrvatska ponudila sličnu sumu. Ali, to je bilo pre deset godina kada je novac više vredeo nego danas, a Hrvatska je svojim državljanima dala i status "privilegovane" penzije.

Slovenija je 2003. godine Golootočanima ponudila 6.300 evra za svaku godinu provedenu na ostrvu, dok druge bivše jugoslovenske republike još nisu obeštetile svoje državljane.

Ove polemike u Srbiji oživele su bolne uspomene na ostrvski logor, koji je decenijama bio tajna. Zapad je u velikoj meri ignorisao njegovo postojanje zato što se smatralo da su zatvorenici tvrdokorni prosovjetski komunisti, a ne disidenti poput onih u bivšim sovjetskim zatvorima u Sibiru.

Tito je bio nesporni lider Jugoslavije 35 godina, a oni koji bi javno izrazili podršku Moskvi nakon njegovog razlaza sa Staljinom, bili bi po kratkom postupku prebačeni na ostrvo, bez suđenja.

Vulović se seća da su drugi zatvorenici novajlijama priređivali dobrodošlicu tako što bi ih udarali svojim rukama.

- Morali smo da špijuniramo jedni druge i da tučemo druge zatvorenike ako bi nam to naredili. Stalno su nas tukli: dok smo radili, išli na doručak ili ručak - kaže on i dodaje da ni Međunarodni crveni krst ni bilo koja druga međunarodna humanitarna organizacija nikad nije posetila ostrvo dok su oni bili tamo.

Vulović kaže da su trivijalna dela mogla da odvedu nekoga na Goli otok.

- Bilo je dovoljno da neko sluša radio Moskvu ili privatno kaže nešto dobro o Staljinu, pa da se to javi tajnoj policiji nakon čega bi usledio Goli otok. Ja sam, na primer, uhapšen zbog gluposti - neko je kredom napisao ''Dole Tito, živeo Staljin'' na fasade zgrada u mom kraju u Kotoru. Prema logici tog vremena, samo srednjoškolci su mogli da nabave krede, tako da su uhapsili nas šestoro iz kraja i tukli su nas dok nismo priznali da smo to uradili. Imao sam 17 godina -  kaže Vulović.

Goli otok je 1956. godine prestao da bude politički zatvor i postao je strogo obezbeđeni objekat za najteže kriminalce.

Godinama nakon Titove smrti, hrvatska turistička organizacija je pokušala ponovo da otvori ostrvo za turiste spremne da plate da iskuse život političkih zatvorenika - uključujući težak rad, bljutavu hranu i noći u samici. 

Plan, koji je čak imao podršku nekih bivših zatvorenika koji su se ponudili da rade kao turistički vodiči, ipak je propao zbog protesta organizacija golootočkih političkih zatvorenika.

(Telegraf.rs / Tanjug)

Video: Petar Benčina igra lik Bogdana: Glumac o filmu "Volja sinovljeva", saradnji sa bratom Igorom

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA