Ministar Vukosavljević: Kulturu više ne može da finansira samo država
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je rekao da kulturu ne može više da finansira samo država. Govoreći o strategiji kulture, ministar kaže da ne bi bilo dobro da ministri posmatraju strateška pitanja po svom nahođenju.
KONAČNO: Evo kada će početi sa radom Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti
- Strategija obuhvata čitav niz tema oko kojih mora postojati saglasnost. Teme strategije moraju biti: kulturno nasleđe i savremeno stvaralaštvo, definisanje kulturnog prostora i jezgra, identitetska pitanja, zakonodavna aktivnost, razvoj publike i veće učešće nevladinog sektora, zaštita kultura nacionalnih manjina.
- Teme su poznate, pitanje je kako ih ispuniti sadržajem, odlučnim namerama i održivošću - kaže ministar Vukosavljević za Politiku.
On dodaje da je nacrt strategije dostavljen Nacionalnom savetu iako mu je mandat istekao još polovinom 2016., a u toku je složena procedura izbora novog sastava.
- Ministarstvo je predložilo četiri člana, a od ostalih predlagača dobili smo imena njihovih kandidata - kaže on.
Na pitanje šta je bilo sa prethodnim strategijama koje su zavrišile u fioci, ministar kaže da nije upoznat s detaljima i dodaje da možda nije bilo dovoljno energije ili političke spremnosti da se s njima izađe u javnost.
Komentarišući da se u predloženoj strategii prepoznaje potreba depolitizacije zapošljavanja u kulturi, Vukosavljević kaže da je to bitno strateško opredeljenje, ali i da postoje istaknuti stručnjaci u raznim oblastima koji su i politički aktivni.
Odgovarajući na to da se, pošto Ministarstvo finansira i sufinansira projekte u kulturi preko komisija, postavlja pitanje ko bira članove komisija i po kojim kriterijumima, on kaže da članove komisija imenuje Ministarstvo, a biraju se iz redova istaknutih stručnjaka za izvesnu oblast.
- To nisu stalne komisije, menjaju se iz godine u godinu i autonomne su u odlučivanju - navodi ministar.
Komentarišući pitanje da se u novoj strategiji šire pitanje samostalnih umetnika i njihovog položaja uzgred pominje, ministar kaže da se ne bi složio da je "uzgred" pomenuto i da država i te kako pomaže samostalnim umetnicima, plaćanjem socijalnog i zdravstvenog osiguranja, kao i da je povremeno kašnjenje u tome otklonjiv problem.
- Tu postoji okolnost da se status umetnika stiče preko umetničkih udruženja. Status umetnika se stiče tako što ispunite neke esnafske kriterijume, da ste završili umetnički fakultet i da ste imali samostalni nastup ili objavili delo. Tu su umetnici s razlogom povlašćeni u odnosu na druge profesije - navodi on.
Na konstataciju da je socijalni položaj umetnika izuzetno težak i da veliki broj živi u nemaštini, ministar odgovara da oduvek umetnici dele sudbinu društva u kojem stvaraju.
- Neki žive bolje, neki lošije, ali je vaša ocena svakako preterana - kaže on.
Na pitanje da se u strategiji podstiče tržišni model kulture, i da se govori o razvoju kulturne industrije, o privatizaciji, Vukosavljević navodi da se ne podstiče svuda.
- U nekim oblastima se upućuje na logiku koja postoji u EU i u savremenom svetu. To je tek deo strategije. Dakle reći da je strategija posvećena tržišnom modelu kulture nije tačno. Ali činjenica je i da se društveni modeli u svetu menjaju. Liberalizacija tržista i odnosa u svim sferama dovodi do slabosti ranijeg modela u kojem država može da finansira svaki vid kulturnih aktivnosti." Nema državnog budžeta koji može to da izdrži, ističe ona.
- Modeli su, globalno gledano, različiti od SAD, gde ne postoji ministarstvo kulture ni pozorišta koja su finansirana iz budžeta, do modela u Kini, ili nekim drugim zemljama, u kojima rad ustanova kulture velikim delom finansira država - dodao je ministar.
Na pitanje koji model zastupa, ministar odgovara da ne zastupa nijedan poseban model, osim onog za koji se ispostavi da je najprilagođeniji našim srpskim okvirima i mogućnostima.
- Nije moguća politika direktnog preuzimanja gotovih modela. Kulturu ne može više da finansira samo država. Takav model ne postoji - navodi ministar.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.