NARKO-ŠKOLA U ČAČKU (VIDEO): Profesorka rekla roditeljima da im se deca drogiraju, ovi joj prete tužbom!
"Roditelji su mi zapretili tužbom ukoliko pomenem imena njihove dece u bilo kom kontekstu u vezi sa drogom", kaže za Telegraf profesorka Prehrambeno-ugostiteljske škole. Direktor Dragan Kovačević roditeljima učenika poručuje da su im deca sigurna
Ovo je zalosno, samo ne razumem zasto to rade? Da li su toliko dokoni ili stvarno imaju probleme... Dokonost se moze resiti poslom, treninzima, a problemi se drogom samo povecavaju, ne resavaju se...
Не могу се баш сложити са колегиницом! О оваквим и сличним стварима се разговара се појединачно а на родитељаком се могу дати само основне информације; мора се бити обазрив; ништа није једноставно како нам се чини на први поглед; имам доста искуства у пословима одељењског старешинства и зато поручујем: нема предавања, нема униформности јер је свако дете различито, родитељ другачији, а наше је да детету помогнемо да исплива, преброди, заврши разред уз довољно знања па и за двојку; за њих је најтеже када осете да им је разредни само бирократа, да је ту само да им дели неоправдане, избацује из школе, и још црње да их је напустио, да их више не занима, да је и он од њега, њих дигао руке. Ужасан је то осећај; а они једноставно пролазе коз своје кризе, кроз одрастање које изазива бол, муке...преживљавају мржњу и развођење родитеља...
Ма добра су то деца, какви смо ми одрасли!
Kao smo šokirani? To sa drogom više nije javna tajna - potpuno je javno. Pre 25 godina, dok sam ja bila tinejdžerka, toga će se, verujem, moja generacija setiti, jedna od najvećih moguććih uvreda bila je reći nekom da je narkoman. Sprovođena je moćna propaganda protiv narkomanije, policija je izuzetno efikasno suzbijala trgovce i dilere, pa se do narkotika teže i dolazilo, i tako redom.
Danas - ni socijalne prevencije (eto, ako vam je prevencija deljenje flajera po školama), ni policije, ni roditelja, ni škole, ničega...
Imam 19 godina.. I ne razumem kako neko moze da uzme to sranje ... Ja bi sve te narkomane na kolac da vise na sred grada svakog takav bi zakon uveo pa da vidim micko ko ce to jos da uzme.... O izem vam sve !
Ovo je ziva istina. Kako neko ko je dugi niz godina radio u prosveti mogu da kazem da je veliki deo odgovornosti za tako siroku rasprostranjenost narkomanije medju skolskom decom lezi u roditeljima dece. Ne samo zbog problema koji teraju decu na taj put, nego i zbog ponasanja roditelja kada im se stavi do znanja kuda im dete ide.
Eto, tolike sam godine radila u prosveti a i sama sam roditelj i nikada mi nije bilo jasno to njihovo ponasanje. Kako je moguce da kada im neko kaze da im dete srlja u sigurnu propast prva recenica koja izadje iz njihovih usta nije "Sta cu sad da radim" ili "Kako cu da pomogem svom detetu". Umesto toga, reakcije se krecu od pritajeno neprijateljskih do zapocinjanja kavge i pretnji od fizickog napada na profesora do potezanja tuzbi, advokata, itd (klasican "ubiti onoga ko je doneo ruznu vest" sindrom).
Neverovatno je kako su roditelji spremni da ucine sve samo da pociste problem pod tepih i da se prave da je sve u redu. Jadna, jadna ta deca. Njima zapravo nema ko da pomogne. Roditelje jedino zanima da se stvar ne procuje, da se ne obrukaju pred svetom.
Cacanin
Skoro sam zavrsio srednju i dobro je sto su ovo okacili na internet jer sada mogu da znam tacnu cenu, hvala.
Podelite komentar
Jovana
Ovo je zalosno, samo ne razumem zasto to rade? Da li su toliko dokoni ili stvarno imaju probleme... Dokonost se moze resiti poslom, treninzima, a problemi se drogom samo povecavaju, ne resavaju se...
Podelite komentar
ivan
Realno prehrambena skola je uvek vazila za ustanovu u kojoj najvise narkomana ide!
Podelite komentar
гром
Не могу се баш сложити са колегиницом! О оваквим и сличним стварима се разговара се појединачно а на родитељаком се могу дати само основне информације; мора се бити обазрив; ништа није једноставно како нам се чини на први поглед; имам доста искуства у пословима одељењског старешинства и зато поручујем: нема предавања, нема униформности јер је свако дете различито, родитељ другачији, а наше је да детету помогнемо да исплива, преброди, заврши разред уз довољно знања па и за двојку; за њих је најтеже када осете да им је разредни само бирократа, да је ту само да им дели неоправдане, избацује из школе, и још црње да их је напустио, да их више не занима, да је и он од њега, њих дигао руке. Ужасан је то осећај; а они једноставно пролазе коз своје кризе, кроз одрастање које изазива бол, муке...преживљавају мржњу и развођење родитеља... Ма добра су то деца, какви смо ми одрасли!
Podelite komentar
anči
Kao smo šokirani? To sa drogom više nije javna tajna - potpuno je javno. Pre 25 godina, dok sam ja bila tinejdžerka, toga će se, verujem, moja generacija setiti, jedna od najvećih moguććih uvreda bila je reći nekom da je narkoman. Sprovođena je moćna propaganda protiv narkomanije, policija je izuzetno efikasno suzbijala trgovce i dilere, pa se do narkotika teže i dolazilo, i tako redom. Danas - ni socijalne prevencije (eto, ako vam je prevencija deljenje flajera po školama), ni policije, ni roditelja, ni škole, ničega...
Podelite komentar
Aca
Imam 19 godina.. I ne razumem kako neko moze da uzme to sranje ... Ja bi sve te narkomane na kolac da vise na sred grada svakog takav bi zakon uveo pa da vidim micko ko ce to jos da uzme.... O izem vam sve !
Podelite komentar
Ex-Profesorka
Ovo je ziva istina. Kako neko ko je dugi niz godina radio u prosveti mogu da kazem da je veliki deo odgovornosti za tako siroku rasprostranjenost narkomanije medju skolskom decom lezi u roditeljima dece. Ne samo zbog problema koji teraju decu na taj put, nego i zbog ponasanja roditelja kada im se stavi do znanja kuda im dete ide. Eto, tolike sam godine radila u prosveti a i sama sam roditelj i nikada mi nije bilo jasno to njihovo ponasanje. Kako je moguce da kada im neko kaze da im dete srlja u sigurnu propast prva recenica koja izadje iz njihovih usta nije "Sta cu sad da radim" ili "Kako cu da pomogem svom detetu". Umesto toga, reakcije se krecu od pritajeno neprijateljskih do zapocinjanja kavge i pretnji od fizickog napada na profesora do potezanja tuzbi, advokata, itd (klasican "ubiti onoga ko je doneo ruznu vest" sindrom). Neverovatno je kako su roditelji spremni da ucine sve samo da pociste problem pod tepih i da se prave da je sve u redu. Jadna, jadna ta deca. Njima zapravo nema ko da pomogne. Roditelje jedino zanima da se stvar ne procuje, da se ne obrukaju pred svetom.
Podelite komentar