Prelepo zanimanje koje odlazi u zaborav: Poslednje skeledžije na Dunavu prevoze na drugu obalu za 50 dinara!

Živko Mihajlović već 14 godina svakog dana, osim nedeljom, vozi jednu od tri preostale skele na vojvođanskom toku Dunava.

Ima 30 godina i tri diplome, četvrta stiže, a stalno je odbijaju: Ne može da nađe posao i ima samo jedno pitanje za sve (FOTO)

Preporučujemo

Martina veruje da svako ima svog anđela čuvara: "Šaptačica anđelima" ih vidi i čuje, pa prenosi poruke ljudima. Otkriva sve o čudima i molitvama (FOTO)

Ovo su najtraženiji poslovi u Srbiji: Neke od njih sigurno znate da radite!

Na Dunavu je ostalo tek nekoliko skela koje rade, kod Novog Sada jedna spaja Futog i Beočin, jedna manja koja vozi iz Begeča do Banoštora, u Ramu na granici sa Rumunijom, u Vinči i Ritopeku kod Beograda. Mostovi koji su povezali obale nepovratno su istisnuli skeledžije iz borbe protiv rečnih granica, ali neki od njih još ne odustaju. I ne žale se na svoj posao.

Živko Mihajlović upravlja brodom koji vuče skelu od Futoga u Bačkoj do Beočina u Sremu. Putnicima koji bi drumom morali do Novog Sada, pa preko Mosta slobode i onda uz Dunav nazad u Beočin, skrati put i do 30 kilometara.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Kako kaže, posao skeledžije nije lak, jer je ceo dan na vodi, a nekada mora da bude i majstor za brod, a ne samo kapetan.

- Danas ljudi slabije idu skelom nego pre pet-šest godina, ali se od ovog posla još može živeti. Radimo ceo dan, dođemo u pola sedam i ostajemo do osam uveče - priča skeledžija.

Futožanima i Beočincima putovanje skelom se isplati, jer vožnja koja traje desetak minuta pešaka ili biciklistu košta svega 50 dinara.

- Ima ljudi koji svakodnevno idu. Sa sremske strane je lepa plaža gde ljudi idu leti. Mi vozimo na svakih pola sata. S futoške strane krećemo u pun sat, a sa beočinske na polovinu sata - kaže Mihajlović.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Njegov posao je i vrlo odgovoran, jer mora da pazi na putnike i vozila, ali na skeli nije sam. Vidosav Gnjatović tu je kao ispomoć. On pomaže pri parkiranju automobila, jer na skeli svaki automobil mora da ima svoje mesto.

- Na skelu može da stane 15 automobila, često tu bude poljoprivrednih mašina, kombija, a ima i dosta onih koji putuju na posao. Moj posao je da privežem skelu za brod kad krene i za obalu kada stigne, ali još važnije, da motrim da nam sa strane ne dolazi brod, pošto kapetan to često ne može da vidi kada je skela puna - kaže Gnjatović.

Nesreće retke, ali mora da se pazi

Nesreće na skeli nisu česte, ali Gnjatović pamti situaciju kada jedan vozač kombija nije povukao ručnu kočnicu, pa je vozilo završilo u Dunavu. Pamti se i slučaj iz 2014. godine kada je starija žena koja se ukrcala sa beočinske strane namerno sletela kolima u Dunav. Ona je sačekala da skela odmakne od obale, upalila automobil i dodala gas. Nije joj bilo spasa.

Foto - ilustacija: Tanjug/Jaroslav Pap

Gužva na skeli zbog auto-trka

Uobičajenu rutinu i nekoliko vozila po turi prethodnog vikenda pokvarila je prava jagma za skelom, koja se svake godine dešava u isto vreme - kada se održavaju auto-trke na Mišeluku. Tada skeledžija zadovoljno trlja ruke, a formiraju se redovi onih koji hoće na drugu stranu, jer se ne može preko Mosta slobode u Novom Sadu.

- Radili smo non-stop, kako se napuni, tako krećemo. Nije bilo predaha, a to nam se dešava svake godine - objašnjava Mihajlović.

(Telegraf.rs / Blic)