Ispovest vladike Grigorija: Znam ženu koja je sahranila 4 sina i nikad nije plakala, to je bila moja baka (FOTO)

Na praznik Svetog Vukašina Jasenovačkog u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru, u ponedeljak je u prisustvu brojnih gostiju održana promocija knjige “Preko praga”, autora vladike Grigorija.

Preporučujemo

Ako bi Sveti Sava danas došao ovde, video bi da njegova vizija nije ostvarena

O sudbinama malih ljudi u hercegovačkom podneblju s kraja prošlog veka, pored autora govorili su prof. Ljubomir Simović, književnik, vladika Joanikije i Danijela Jelić, magistar književnih nauka.

Autor je knjigu predstavio kao svoju životnu ispovest uz veoma interesantno obrazloženje zašto je počeo da piše.

Vladika je kao uzore u književnosti naveo Iva Andrića, kao tvorca nedostižnog obrasca – kako bi trebalo pisati.  Ali je kao omiljenog pisca istakao Mešu Selimovića.

- Meša Selimović je rekao da čovek može da ima samo dva razloga da piše: jedan je da je previše ambiciozan, a drugi razlog je ako ima nešto da ispovedi - rekao je vladika Grigorije primetivši da Selimović nije bio previše ambiciozan.

- Ja nemam hrabrosti da kažem da nisam ambiciozan, ali imam hrabrosti da kažem da imam mnogo toga da ispovedim i da je pisanje oblik mog ispovedanja - rekao je vladika Grigorije.

Foto: Slobodna Hercegovina

Kao obrazloženje za naslov knjige Preko praga, vladika je rekao da su mu uvek na umu reči Ive Andrića "najveća planina koju čovek mora preći je prag njegove kuće".

- Iako sam zakoračio preko mnogo pragova, važni su za mene postali samo oni preko kojih zakoračavamo u život - rekao je Vladika.

Vladika Grigorije o svojoj knjizi kaže da je to njegova ispovest, životna priča o ljudima koje je sreo na svom putu, o pokajanju, o detinjstvu, o ranom gubitku oca, o suzama.

Ispričao je veoma dirljivu priču o ženi koja je sahranila četiri sina, a da je nikada nije video da je pustila suzu pred drugima. Kada je bila na odlasku, poverila mu je da je imala jedno mesto u planini gde je odlazila da plače i olakša dušu. Ta žena je bila njegova baka.

- A ja sam umesto suza počeo da pišem, osećao sam muku na duši, pa sam pisao da mi bude lakše - poverio se vladika prisutnima.

Foto: Slobodna Hercegovina

Kao podrška vladiki Grigoriju bili su prisutni vladika Irinej (istočnoamerički), vladika Jovan (slavonski) i mnogobrojno sveštenstvo.

Prisutne je iznenadio dolazak poznatog srpskog košarkaša Dejana Bodiroge.

Foto: Slobodna Hercegovina

Pristigli su i glumac Dragan Bjelogrlić, koji je kao i Bodiroga poreklom iz Hercegovine, a na promociju su došli akademik dr Predrag Peško, legenda Crvene Zvezde Dušan Savić sa suprugom Marinom, diplomata Vuk Jeremić i mnogi drugi…

Foto: Slobodna Hercegovina

Akademik Ljubomir Simović ocenio je da priče u ovoj knjizi daju dramatičnu sliku sudbine naroda u Hercegovini i ratova koji su se dešavali.

-  Svi ratovi širom zemlje ukazuju se kao isti rat, sa istim zločinima i zverstvima i sa istim tragičnim rezultatom. Svaki novi rat ukazuje se kao nastavak prethodnog. Čak i kada su svetski, kod nas su svi ratovi neizostavno verski i građanski - rekao je Simović.

On je naglasio da je posebna vrednost knjige ta što predstavlja dokument i svedočanstvo o onom što je lično autor video ili zabeležio ono što su mu drugi tokom godina poveravali.

Simović je rekao da je najvažnije saznanje do kog pisac u knjizi dolazi, spoznaja da i u drugim narodima ima dobrih i plemenitih ljudi, a da i među njegovim narodom ima zlikovaca.

- Ta istina bi se mogla dopuniti i rečima njegove svetosti patrijarha Pavla koje vladika navodi u knjizi - nemojmo tražiti uzroke naše nesreće samo u drugome - istakao je Simović.

Foto: Slobodna Hercegovina

Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije rekao je da je prvi utisak koji se dobija čitajući ovu knjigu vedrina koja pleni, te uspešno oslikani pejzaži, vedrih boja, tonova, praćeni pevanjem ptica, mirisima čempresa i livada, što se sve uklapa sa bogosluženjem u manastiru Tvrdošu.

Prema njegovim rečima, sva vedrina, lepota, radost i svetlost koja sija iz ove knjige može čoveka da povuče i ka pogrešnom zaključku, ali kako se čita knjiga, svi ti vedri tonovi i glasovi i pejzaži samo služe da čitaoce uvedu u dublju tajnu.

- Služe da nas uvedu u to da se dotaknemo ljudskih sudbina, da se sa njima upoznamo, čak i do onog vrhunskog iskustva tragičnog, ali one tragedije koja je oplemenjena verom, čovečnošću, ljudskošću tako da to iskustvo tragičnog zapravo još više ističe plemenitost, dobrotu, vrednost i lepotu vere.

- U ovoj knjizi svako može pronaći deo sebe, a njen najveći uspeh je što spaja lepotu življenja sa tragikom, a kroz taj spoj tragika se probražava kao Hristova rana - zaključio je vladika Joanikije.

Foto: Slobodna Hercegovina

Vladika Grigorije se na kraju osvrnuo i na brojne neispričane priče, koje planira da objavi u narednom periodu.

- Ovde za ovim stolom sedi devojka (Danijela Jelić), čiji je ujak Dušan ubijen u Lori samo zato što nije hteo da peva ustaške pesme.

- Zbog njegove smrti postiđeno se osećaju oni koji su taj logor preživeli - rekao je vladika Grigorije koji je odnedavno imenovan i na funkciju predsednika Međureligijskog veća u BiH.

On je naglasio da ova knjiga predstavlja i njegov vapaj da se ispoštuju različitosti naroda u Hercegovini, koje su dobre i koje ne treba potirati.

– Podele nisu dobre i mržnja koja iz tih podela izvire i ljude deli, nije dobra. Ono što sam pokušao jeste da stavim melem na rane tih ljudi, na njihove oči u kojima se vidi bol i ne samo na oči, već na sve ono što sačinjava čoveka – duša, duh, telo - rekao je vladika Grigorije.

Foto: Slobodna Hercegovina

Prema njegovim rečima, u Hercegovini  je sve ranjeno, ali rane ne moraju samo da budu rane, već one mogu biti i prozori za blagodat božiju.

(Jovana Jovanović Kulaš/Foto:Slobodna Hercegovina)