ISTORIJA KOJU SU KRILI OD NAS: Kako su Turci hteli da sruše Kalemegdan (FOTO)
Knez Mihailo je predložio sultanu da se tvrđave u Šapcu, Beogradu, Smederevu i Kladovu - Fetislamu predaju Srbima ili poruše
Da je knez Mihailo poslušao poslanike Velikogospojinske skupštine 1867. godine, danas ne bismo imali Smederevsku tvrđavu, baš kao ni Kalemegdan, Šabačku tvrđavu, one u Malom Zvorniku i Kladovu. Zahvaljujući njemu danas imamo sve tvrđave na broju.
Preporučujemo
Besplatna konferencija za zaposlene u obrazovanju: Kako izgleda moderna edukacija?
Beograd postaje prava svetska metropola: Uskoro više od 1.000 javnih bicikala na 150 mesta u gradu!
Sve je počelo nezadovoljstvom kneza Mihaila raspletom događaja nakon konferencije u Kanlidži 1862.
- Dok je turskih gradova u Srbiji, niti njoj može biti napretka, niti meni u njoj opstanka - rekao je knez Mihailo
Poslanici, koji su se okupili dve godine kasnije o Velikoj Gospojini, imali su na umu tu knjaževu izjavu i iskoristili je da jednim udarcem ubiju dve muve: istovremeno podiđu Mihailu i ispune želje njihove "izborne baze", da rušenjem tvrđava zanavek isteraju Turke.
Na poslednjem skupštinskom radnom sastanku, poslednji zaključak, sporazumno je donesen od poslanika varoši smederevske, Šapca, Beograda, Kladova i okruga Podrinskog u kome je Mali Zvornik.
- Da se umoli našeg preuzvišenog Gospodara Knjaza Mihaila, da on blagovoli, kako za najbolje nađe, podejstvovati da se gradovi koji u Srbiji još postoje poruše i time jedan put povrati poverenje i mir u varošima ugroženim.
Odatle do bombardovanja tvrđava i, mislilo se - posledičnog, jednom za svagda, isterivanja Turaka iz Srbije, nije mnogo falilo - glasio je zaključak.
- Nije baš tako, treba uzeti u obzir odnose u ondašnjoj međunarodnoj zajednici. Postojala je želja, ali bi usledile teške sankcije. Sa našim međunarodnim statusom vazalne kneževine, to je bilo nemoguće uraditi - kaže dr Suzana Rajić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Odeljenja za istoriju, stručnjak za istoriju srpskog naroda u XIX i početkom XX veka.
Pitanje časti
Sve to su i Turci znali, mada im je boravak u Srbiji već bio solidno zagorčan.
- Uprkos dogovora u Kanlidži, prema kojima se nisu mogla rušiti turska znamenja, sve što je moglo da podseti na njihovo ranije prisustvo u Kneževini Srbiji, poput džamija, drugih sakralnih građevina, turskih grobalja, bazara, pa čak i kuća u orijentalnom stilu, za kratko vreme su iščezli usled velike omraze prema Turcima.
- Držanje turskih garnizona u preostalim, u najvećoj meri zastarelim i oronulim tvrđavama, za Tursku je bilo važno ne samo iz strateških razloga već je bilo i pitanje časti - objašnjava Miroslav Lazić, viši kustos istoričar smederevskog Muzeja.
Mudrost Mihaila
Mihailo je, očigledno, bio mudriji od skupštinara. Sačekao je, i po Srbiju povoljnije prilike ukazale su se dve godine kasnije. Na predlog Jovana Ristića, srpskog diplomatskog agenta na Porti, srpska vlada je u novembru 1866. zatražila od Turske da povuče posade iz tvrđava u Srbiji.
Knez Mihailo je predložio sultanu da se pomenute tvrđave u Šapcu, Beogradu, Smederevu i Kladovu - Fetislamu predaju Srbima ili poruše.
Podrazumevalo se da su Turci, diplomatskim ili špijunskim kanalima, bili upoznati sa zaključkom Velikogospojinske skupštine. Sultan Abdulaziz, pritisnut problemima sa njemu mnogo bitnijim Egiptom i Sudanom, Srbima je ispunio želju.
Kada je u aprilu 1867. na Kalemegdanu pročitan njegov ferman, Ali Riza paša, poslednji beogradski muhafis, predao je Mihailu ključeve od sviju gradova-tvrđava. Knez je na konju svečano ušao, za njim i streljačka četa koja je smenila turske straže.
Tvrđave tako nisu srušene.
Ubistvo
Samo dve godine kasnije ubijen je Mihailo. Kako to u Srba obično biva, malo kajanja, malo naknadne pameti, tek 1882. usred prestonice podignut mu je spomenik na kome su s dve strane zabeležena imena gradova: Beograd, Smederevo, Kladovo, Šabac, Užice i Soko.
Onih koje je knez povratio Srbiji, ne dozvolivši da to bude učinjeno bombardovanjem i rušenjem nego je urađeno diplomatijom. Na začelju spomenika je uklesan srpski grb i napisano: "Knezu Mihailu M. Obrenoviću III. Blagodarna Srbija".
Pogledajte video o još jednom skrivenom biseru naše lepe Srbije:
(Telegraf.rs/Blic)
Povezane vesti
Zbog primitivizma na Kalemegdanu oglasilo se Pozorište na Terazijama
Horor na svadbi u restoranu na Kalemegdanu: Izbila tuča, muškarac pao u dvorište zoo-vrta
Otkrivamo ko je muškarac koji je pao sa terase restorana na Kalemegdanu: Lekari kažu da ima teške povrde
<% post.title %>
Čuveni rimski imperator rođen je u današnjem gradu u Srbiji: Niš je imao značajnu ulogu tokom istorije
Video: Marija Milutinović novinarka Telegraf.rs izveštaj iz Bele kuće
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
(MAPA) TRAMPOV POVRATAK! Svet drhti zbog (ne)očekivanih rezultata: Poznato TAČNO VREME Kamalinog obraćanja nakon poraza
Avioni će izbacivati komadiće mesa širom Srbije, evo zašto i šta da radite ako slučajno dođete u kontakt sa tim
FILMSKE SCENE U PODGORICI Pucano na vozilo u pokretu, policija juri CRNI AUTOMOBIL: Dve osobe ubijene
drT
Koliko ja vidim u tekstu, nisu Turci hteli da sruše, kako vam stoji u naslovu, već Srbi.
Podelite komentar
север
опет неки нови буквар. све неки новитети као у звездама гранда. халоооо историја није за једнократну употребу. лелееее
Podelite komentar