Danas se vodi borba između primitivizma i antiprimitivizma: Jaka poruka benda "Zoster" iz Mostara za ceo region (VIDEO)

"Jer kad se u Bosni plus i minus izjednači, i kad se um pomrači, i niko nikom ništa ne znači. Za jedne on je heroj, a drugima je zločinac, s možda negdje na pola puta, njegova duša luta", reči su vodeće pesme novog albuma "Srce uzavrelo" mostarskog benda "Zoster" koja jasno ukazuje da je poruke pesama ovog benda pogađaju u centar, baš tamo gde većina nas ne želi da gleda.

Preporučujemo

Neka se spremi Kalemegdan: Muzička kraljica stiže u Beograd krajem juna

Počeli su 2000. godine kao i svaki drugi mladi i entuzijastični bend koji se kroz muziku bori protiv nepravde koja je sveprisutna. Logičan izbor za početak karijere bio je ritam iz (majke) Jamajke - rege, ali više od svega "Zoster" je počeo da se probija na balkanskoj sceni zahvaljujući zaraznim tekstovima i direktnim porukama koje je svojim glasom prenosio frontmen Mario Knezović.

Printskrin: Youtube/Zoster Official

Naziv "Zoster" nastaje nakon što je Mario preboleo herpes zoster, virus koji živi u ljudskom telu, a prilikom pada imuniteta manifestuje se na površini kože u vidu osipa, koji se vremenom širi, najčešće po ramenima i oko struka. Tako i hercegovački bend "Zoster" nastaje kao posledica pada imuniteta društva i kao potreba da se nešto kaže i učini.

Upravo frontmen "Zostera" Mario Knezović za Telegraf.rs otvara vrata svog sveta i uoči "OK festivala" u Tjentištu, gde će nastupati 2. jula, odgovara na pitanja o muzici, svetu oko nas i potrebi za borbom protiv sistema.

Za Zoster su karakterističi lucidni, duhoviti, neretko i sarkastični tekstovi o društvenim fenomenima. Šta vas kao tekstopisca inspiriše? Kako nastaju pesme Zostera?

Može se pisati o svemu i svačemu. Ja se prepustim i pišem o onome što mi se učini da bi trebao pisati... nekad pišem tekst pa onda ga ublažim, nekad imam glazbu na koju pišem tekst, a nekad se događa istovremeno i glazba i tekst.

Od trećeg albuma "Imači kada", primetno je da je "Zoster" ostavio iza sebe rege ritmove, da su pesme dobile muzički i tekstualno mračniji ton koji se nastavio i na aktuelnom albumu. Šta je bio razlog za ovu transformaciju?

U međuvremenu smo naučili svirati :) I dok smo svirali reggae koketirali smo s drugim žanrovima, i onda smo uveli klavijature u bend i dogodio se novi zvuk. A trebao nam je jer nas zanima muzika uopšteno, a ne žanr sam po sebi. Nismo hteli upasti u matricu nego smo tražili nešto novo u muzici i da sami sebi budemo novi u muzici i zanimljivi.

Da li se kontinuitet može očekivati i na izdanju koje pripremate?

Imam neke gotove kompozicije, a neke se tek trebaju dogoditi. Ne znam još kako će to zvučati niti na tragu čega će biti. I to je uzbudljivo i nama samima jer nas čeka super pustolovina. Znam da ćemo raditi srcem i da nećemo objaviti ništa čime nismo zadovoljni.

Printskrin: Youtube/Sergej Trifunovic

U jednom intervjuu iz 2009. godine, rekli ste: "Mi smo uplašena generacija koja je gledala starije kako idu u akciju. Bili smo svesni svega ali nemoćni da išta uradimo." Da li je naša generacija u međuvremenu sazrela?

To je tako bilo, bili smo mladi i nemoćni i uplašeni, a svesni svega što se događa oko nas. Sigurno da je naša generacija sazrela, samo ne znam za šta je sazrela :) Mislim da će sledeći američki predsednik biti iz naše generacije, ali kakav li će to predsednik biti?

Pesma "Gavrilo", o kontroverznoj istorijskoj ličnosti Gavrilu Principu je prvi singl sa aktuelnog albuma "Srce uzavrelo". O Principu se i danas, više od jednog veka od Sarajevskog atentata, uglavnom govori sa pozicija ljubavi i mržnje. Koliko su ex-Yu društva u stanju da racionalno sagledaju istoriju?

Racionalnost nije nešto čime se Balkan može pohvaliti, a nasušno nam je potrebna. Koliko god je svet danas nekako sve više bez emocije i bez duše, nama je svakako potrebno više razuma nego emocije, jer sve što se događalo na ovim prostorima više je iz emocije, a manje iz racija... i tu smo gde smo... A Gavrilo? E pa bio jednom jedan Gavrilo, srce uzavrelo... idemo dalje...

Nastupate na "OK festivalu" u Tjentištu, mestu u kojem je pre 40 godina podignut kompleks Dolina heroja, posvećen palim borcima Narodnooslodlačkog rata. Jednako važan spomenik – Partizansko groblje, postoji i u Mostaru, gradu iz koga dolazite, a koje je, kao i brojna druga obeležja antifašizma, danas zapušteno i često skrnavljeno nacističkim i fašističkim simbolima. Šta nam ovakav odnos govori o poziciji koju antifašizam ima na našim prostorima?

Nažalost, na ovim našim prostorima ni klupa u parku ne može ostati duže od jedne sezone. Ništa nismo naučili iz istorije. Treba raditi s ljudima. Fašizam je veliko zlo, ali i mnoga zla su se krila iza antifašizma. Mislim da se danas na ovim prostorima vodi borba između primitivizma i antiprimitivzma. Svet je danas puno drugačiji. I treba odgovarati izazovu vremena. Nadam se da će se stvari uskoro promeniti i da će istorija i istorijske činjenice biti tretirane manje kroz ideologiju, a više kroz nauku i da će klupe iz parkova potrajati malo duže od jedne sezone, da ćemo vrednovati spomenike kao svedoke vremena iza nas, i da se Rifet makne iz kuhinje.

Printskrin: Youtube/GRAMOFON Sarajevo

Zosterom ste zarazili region daleke 2000. godine kada je bend nastao kao “potreba da se nešto kaže”. Koliko ste do sada rekli i na koji način ste se tokom ovih 17 godina menjali kao ljudi i muzičari?

Kad smo počinjali bili smo mladi i više smo se osećali delom kolektivitieta ili čopora i iz te pozicije smo i govorili. U međuvremenu smo postali samotnjaci, individualci, što je i prirodno, jer dolaze mlađi kojima moramo prepustiti mesto. Mi smo oni isti ljudi samo drugačiji, vreme nas je oblikovalo kao more stene.

Kakva je muzička scena u Mostaru, a sa druge strane, koji grad u Srbiji vam je ostao u posebnom sećanju? (Gde je publika ostavila najveći utisak)

U Mostaru imamo "rock školu" koja okuplja mlade talentovane ljude i mislim da njihovo vreme dolazi i da će iz Mostara doći još dosta dobre muzike. U Srbiji nam je osim Beograda i Novog Sada u posebnom sećanju ostao Kragujevac. Tamo smo nastupali dva puta, prvi put 2009. pred osam ljudi, od kojih je samo konobar bio iz Kragujevca, a zatim 2016. na "Arsenal festu" pred nekoliko hiljada ljudi. I u Zrenjaninu je bilo super te davne 2009.

Šta publika od "Zostera" može da očekuje 2. jula na "OK festivalu"?

U Tjentištu ćemo svirati najbolje od Zostera. Publika može očekivati dobru zabavu jer je festival pun pogodak, a Tjentište je idelno mesto za festival ovog tipa. Obzirom i da je Perućica najveca prašuma u Evropi, želim "OK festu" da bude i najveći festival u prirodi u Evropi.

U sveopštem žutilu medija i degradaciji vrednosti mladih, koliko muzika ima snage da "ispravi stvari" i sačuva dostojanstvo samokritičnosti i samosvesti?

NEUKUSU TREBA REĆI NE (Disciplina kičme) je slogan ove decenije! Balkan baštini dobru i kvalitetnu muziku i sigurno da će biti korektiv društva... ali u kojoj meri, ostaje da vidimo.

(Gordana Ćosić, g.cosic@telegraf.rs)