Kako je u Srbiji, danas, devojka u 31. godini sama kupila sebi stan

Da neko može sebi da obezbedi nešto materijalno i opipljivo u današnje vreme u Srbiji je mnogo teško. Morate imati ili odlično plaćen posao, sponzora, nasledstvo ili možda da budete u braku pa da udružite sredstva sa drugom polovinom tog "pakta". A ako ste sami, jedinka kao Desa iz sledeće priče, onda je sve duplo teže. Desa ima fakultetsku diplomu i sigurno radno mesto, piše u blogu njene prijateljice Negoslave. 

Preporučujemo

Nikola tvrdi: Kupio sam stan u 35. godini od svojih para, bez pozajmice i nasledstva. Kad ljudi čuju kako, ne veruju mi

Ali, Desa nema "leđa". Uprkos svemu tome, potez na koji se odlučila je vredan svakog poštovanja.

Bila bih vam zahvalna ako izdvojite minut vremena i u komentaru ispod ovog teksta upišete redni broj odgovora koji je bio vaša prva asocijacija posle čitanja rečenice koji sledi.

Tridesetogodišnja devojka, s fakultetskom i diplomom mastera u rukama i sigurnim radnim mestom na kojem se puno radi ali, pretpostavljam, i solidno zaradjuje, kupila je stan u Beogradu.

Vaša prva misao posle ove rečenice je

1. svaka joj čast

2. gde to ima

3. ne verujem, tu mora da nisu čista posla

4. sponzoruša, mora da neki debeli sredovečni baja s još debljim novčanikom stoji iza svega

Da li je pametnije biti podstanar ili kupiti stan na kredit: Evo šta se više isplati (FOTO)

Devojka koja je junakinja ove moje priče nije izmišljena. Kao što nije izmišljen ni stan koji je stekla, odnosno još stiče, sopstvenim rukama. Zove se Desa Marinković, završila je matematiku i radi kao programer.

Kao jedno od troje dece porodice koja je, nažalost, prerano ostala bez oca i u kojoj majka i najmlađi brat koji se još školuje žive u jednom selu kod Zvornika - Republika Srpska, Desa nije bila u situaciji da čeka da joj roditelji reše stambeno pitanje.

Niti da joj bar pomognu da krene u njegovo rešavanje. A opet, kao podstanar kojem je 250 evra od plate svakog meseca odlazilo na kiriju, uz to i matematičar, umela je najpreciznije da izračuna koliko bi kvadrata izgubila ako bi večno ostala podstanar.

Ili dok, bar, ne nađe životnog saputnika koji ima rešeno stambeno pitanje. Što je, opet, eventualno, odnosno malo verovatno, imajući u vidu broj mladih ljudi kojima roditelji i rodbina i u tim godinama daju džeparac, umesto da sami zarađuju.

Foto: pixabay.com

I tako, ova devojka koja se od prosečne slike mladih svoje generacije razlikuje po ozbiljnosti kojom pristupa svakom poslu, od radnog mesta do izbora majstora za izradu nameštaja, početkom ove godine uselila se u svoj stan. Čiju će početnu cenu tokom otplate kredita platiti otprilike duplo. Ali će bar biti njen, a ne samo privremeno mesto življenja u stanu koji je tuđe vlasništvo.

Mnogo volim da pišem afirmativne tekstove, navodi Negoslava. Ovakve, u kojima pokazujem da postoje ljudi koji probijaju granice mogućeg, posebno u ovim našim teškim uslovima života za sve, a posebno za mlade.

Neko se protiv teškoća u životu bori jadikovkama, alkoholom ili kukanjem na sve i svakoga, neko se bezuspešno koprca ne znajući da nađe izlaz iz lavirinta nedaća, neko odustane na samom startu.

Pa ko već pomenuti, nastavlja da preživljava od bačenih mrvica sa roditeljskog stola i džeparca iskukanog od bake ili ujaka.

Foto: Telegraf

Za Desu Marinković, vrednu i marljivu Beograđanku, kriza kao da ne postoji. Teškoće rešava u hodu. Grize, kad odluči da je tako potrebno, uprkos opasnostima koje krupne odluke, pa još ako budu pogrešne, donose. Ima jasno zacrtan cilj i zna šta želi u životu.

E sad, dokle će tako, sve odluke donositi sama i sve probleme sama rešavati? Ovo je vreme u kojem se muškarci jakih i sposobnih žena plaše više nego ikada do sada, pa pretpostavljam da neće lako pronaći sebi čoveka kakvog zaslužuje i kakav joj u potpunosti odgovara.

Ne onog koji će da je prati, niti kojeg će da prati, već takvog pored kojeg će koračati sigurnim korakom, svesna i zaštite i podrške koju joj on pruža, ali i onoga što ona njemu znači.

(Telegraf.rs / Blog - Negoslavlje)