Tajne planine Kokino: Okolna sela veruju da je prokleta, a nju je priznala NASA i ima veze sa Stounhendžom (FOTO) (VIDEO)

Megalitska opservatorija Kokino blizu Kumanova, na severoistoku Makedonije, koju je NASA proglasila za jednu od četiri najstarije megalitske opservatorije u svetu, do sada je gotovo u detalje ispitana, ali i dalje u sebi krije jednu tajnu.

Preporučujemo

MISTERIJA ĐAVOLJEG ZIDA: Kako je petao spasio ovo srce balkanske zemlje od potopa, gde danas ljudi tragaju za zlatom (FOTO)

Meštani oklonih sela veruju da je Kokino prokleta planina i tvrde da će svi oni koji se predugo zadrže na njoj i koji se drznu da naruše lokalitet biti kažnjeni.

Neviđenu moć, ali i bes planine su pre pedesetak godina osetili žitelji kuća u podnožju sa desne strane Kokino. U narodu se još prepričava da je tada, nekoliko dana, sa planine po krovovima kuća padalo kamenje veličine pesnice. Kamenje je padalo kao iz neba, u naletima, a vlasnici kuća čiji su krovovi bili oštećeni od kamenja, u početku su mislili da se neki od lokalnih mangupa zavitlava sa njima, pa su slučaj prijavili tadašnjoj jugoslovenskoj policiji.

Foto: kokino.mk

Prijava meštana je ozbiljno shvaćena, pa je policija postavila zasede u nadi da će pronaći i kazniti nasilnika. Međutim, svi napori policije i meštana nisu urodili plodom.

Prestupnik nikada nije bio pronađen, a kamenje je i dalje nastavilo da pada po kućama. Vlasnici tih nekoliko kuća više nisu mogli da podnesu svakodnevni stres pa su pokupili stvari i odselili se što dalje. Tih nekoliko napuštenih i oronulih kuća i danas se nalaze sa desne strane brda Kokino, podsećajući posetioce da se penju na planinu koja izaziva poštovanje.

Upravo na njoj je 2001. godine otkrivena megalitska opservatorija, koja je četvrta po starosti na listi NASA. Po starosti i značaju ispred Kokino su još samo tri svetski poznate stare opservatorije – Abu Simbel u Egiptu, Stounhendž u Velikoj Britaniji i Ankor Vat u Kambodži.

Foto: kokino.mk

Megalitska opservatorija je nazvana Kokino po Kokinom brdu u opštini Staro Nagoričane, 35 kilometara severoistočno od Kumanova. Ona se nalazi na 1013 metara nadmorske visine i prostire se na površini od oko 5.000 kvadratnih metara. Izgrađena oko 1800. godina pre naše ere, odnosno stara je više od 3.800 godina, i jedina je u Evropi. Nju je otkrio arheolog Jovica Stankovski, a da se radi o staroj opservatoriji, dokazao je astrofizičar iz Skoplja Đore Cenev nakon brojnih arheoastronomskih analiza i merenja.

Stankovski je u kamenitom brdašcu na putu Kumanovo – Kriva Palanka video nešto više od erozijom nagrižene kamene litice. I kad je, rešen da proveri svoju sumnju, 2001. godine stigao na Tatićev kamen, bilo mu je jasno da priroda nije mogla da iskleše takve kamene blokove i ploče. Potvrdu ovakvog zaključka pronašao je posle prvog udara krampom u kamenitu podlogu. Iz tek raskopanog kamenjara pojavilo se parče keramike, kao pouzdan znak da su tu nekada obitavali ljudi.

Foto: kokino.mk

Sve iza toga je istorija jednog značajnog arheološkog otkrića, koje i ne bi imalo tako efektan završetak da arheolog Stankovski sebi nije postavio nekoliko pitanja. Ko bi i zašto živeo baš na toj kamenoj litici koja je mogla da bude sve samo ne ostatak neke građevine za stanovanje? Sa takvom dilemom nastavio je sa iskopavanjima, a makedonskoj arheološkoj nauci ubrzo je doneo brojne eksponata iz praistorije.

Priča o neobičnom nalazištu na Tatićevom kamenu stigla je i do fizičara i astronoma Đoreta Ceneva iz Skoplja. Zagrejan otkrićem Stankovskog, a potkovan znanjem, septembra 2002. godine, Cenev odlazi na Tatićev kamen i ostaje zatečen viđenim prizorom. Pretpostavka arheologa Stankovskog da je lokalitet ostatak primitivne opservatorije učinila mu se više nego logičnom. Koristeći nauku, Cenev je ustanovio koordinate koje su išle u prilog tezama da je Tatićev kamen prastara opservatorija.

Foto: kokino.mk

- Stavio sam se u ulogu praistorijskog astronoma i čvrsto rešio da izvršim merenja kako bih potvrdio svoju pretpostavku - priseća se Cenev.

Svakodnevno je posećivao lokalitet sve dok konačno nije uspeo da odredi tačke za posmatranje nebeskih tela, pre svega kretanja Sunca i Meseca.

- Kad sam kasnije dobijene rezultate uporedio sa onima do kojih su 1963. godine došli fizičar ser Norman Lokijer i astronom Džerald Hokins, istražujući Stounhendž, ostao sam zapanjen. Podaci merenja na Tatićevom kamenu su bili identični onima iz Stounhendža. Sunčeva deklinacija je iznosila tačno 23,9 stepeni. Upravo ta merenja su potvrdila da je reč o megalitskoj opservatoriji, pričao nam je Cenev.

Foto: kokino.mk

Lokalitet ima tri pozicije za posmatranje nebeskih tela, od kojih su dve za sedenje, a jedna je stajaća. Sa tih pozicija, a pogotovo sa očuvane kamene fotelje, i danas se kao i pre toliko vekova, na osnovu izlazaka i zalaska Sunca i Meseca, lako može utvrditi početak godišnjih doba.

Cenev kaže da su ljudi iz bronzanog doba iz opservatorije Kokino preko specijalno izrađenih kamenih nišana ili markera decenijama posmatrali kretanje Sunca i Meseca i na osnovu toga pravili kalendare pomoću kojih su organizovali svoj život.

Foto: kokino.mk

- To znači da su oni imali svoju organizovanu društvenu zajednicu i upravo zato se govori o tadašnjoj civilizaciji - objašnjava Cenev i dodaje da Kokino nije samo drevna opservatorija, već i veliko svetilište na kome su se obavljali obredi i rituali koji su označavali nastanak sveta i mitološkog spajanja neba i zemlje.

- Naši preci su verovali da se ritualom, u nauci poznatom kao “sveti brak” između nebeskog božanstva i zemlje obezbeđuje plodnost i obnova prirode. Obred je izvođen tako što je vrhovni sveštenik i plemenski poglavar sedeo na kamenom prestolu na vrhu brda Kokino. Ritual bi počeo kada bi ga, probijajući se između kamenih zaseka obasjalo prvo jutarnje sunce. Tada bi počela serija žrtvovanja – konja, bikova, ovnova, koza, pa možda i ljudi. Prolivena krv bi oplodila zemlju, obećavajući izobilje u predstojećoj sezoni, a jedinstvo između neba i zemlje, među bogovima i ljudima bi bilo očigledno -  objašnjava arheolog Jovica Stankovski.

Foto: kokino.mk

Vekovima i milenijumima ovaj prostor i kameni tron u sredini megalitske opservatorije Kokino je osvetljivan stalno u isto vreme i na istom mestu. Tako je ostalo sve do današnjih dana.

(D.J.)