Boško i Admira su ubijeni snajperom i zagrljeni otišli u smrt: Pre 24 godine stradali sarajevski Romeo i Julija (FOTO) (VIDEO)
Na današnji dan pre 24 godine poginuli su sarajevski Romeo i Julija, Srbin Boško Brkić i Muslimanka Admira Ismić. Njihova smrt od tada celom regionu služi kao primer besmisla ratnog razaranja.
Ovi dvadesetpetogodišnjaci, 18. maja 1993. godine, u pokušaju da pobegnu od zla i ludila koje je zadesilo njihovu zemlju, ubijeni su na Vrbanja mostu.
Mladi i zaljubljeni, iako različitih vera i nacionalnosti u vremenu kada je to bilo skoro pa nemoguće, pripremali su venčanje i beg iz nepodnošljive stvarnosti. Tog kobnog majskog dana u popodnevnim satima, u nadi da će uspeti da pobegnu iz Sarajeva ubijeni su snajperom i zagrljeni ostali da leže danima na sarajevskom asfaltu, jer se niko nije usuđivao da ih pomakne sa linije razgraničenja.
Njihova su tela sedam dana ostala ležati na ulici. Admirini otac i majka su tek nakon dva dana saznali da im je kćerka ubijena.
Fotografije mrtvih tela Boška i Admire iz Sarajeva, kako zagrljeni leže na sarajevskom mostu, obišle su svet.
Sedam dana nakon što su ubijeni, Vojska RS-a izvukla je njihova tela sa mosta i sahranila ih u Lukavici. Po završetku rata, 1996, na inicijativu i želju Admirinih roditelja, njihovi su posmrtni ostaci prebačeni na groblje Lav u Sarajevu i zajedno sahranjeni.
Za njihovo ubistvo niko nije odgovarao: Krivci nisu nađeni.
Boškovu i Admirinu ljubav podržavale su i prihvatale i njihove porodice, a prijatelji kažu da ih tada niko nije mogao zamisliti odvojene, da su uvek išli zajedno i da su bili primer svima drugima kako jedna ljubav treba da izgleda.
I pre nego je rat počeo, Boškov otac je umro, a majka i brat otišli u Srbiju. U Sarajevu nije imao nikoga, osim svoje srednjoškolske ljubavi Admire. Zbog nje je i ostao u Sarajevu dok su na grad padale granate, a ljudi umirali na svakom koraku. Iako su živeli kilometrima daleko, viđali su se svakog dana. Godinu dana nakon početka rata u BiH odlučili su da napuste grad i potraže bolji život negde gde njihova ljubav neće biti osuđivana i gde neće morati da hodaju pognute glave zbog imena i prezimena.
Preko zajedničkog prijatelja su dogovorili izlazak iz opkoljenog Sarajeva te su 18. maja 1993. godine krenuli ka slobodi. Verujući da je na snazi primirje, nisu čekali noć nego su krenuli u 17 sati, ali su stigli samo do Vrbanja mosta gde je prvi metak iz snajpera pogodio Boška, a potom i Admiru. Smrtno ranjena ona je dopuzala do mrtvog Boška, zagrlila ga i izdahnula.
O njima su pisali mnogi, i pesme, i članke, i priče... Jedan od najpoznatijih članaka bio je onaj Kurta Šorka, koji je objavio Rojters 23. maja 1993. i koji je onda obišao ceo svet.
Sarajevska rok grupa Zabranjeno pušenje pre nekoliko godina snimila je pesmu pod nazivom Boško i Admira, a isto tako i Bil Maden pod nazivom Bosko and Admira.
O Bošku i Admiri snimljen je i dokumentarni film. Režirao ga je Džon Zaritski, a snimljen je u koprodukciji sa "PBS's Frontline", "National Film Board of Canada" i "WDR Germany".
Video: Ogromne gužve na granici sa Hrvatskom: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
dudule
A ubile su ih muslimanske Ševe, sto se odma znalo ali se prepisivala srbima kao i markale i jos dosta toga...
Podelite komentar
Суд
Тај нерод који је то урадио зна шта је урадио.Проклет био век века.А ви млади, запамтите шта нас чека ако се којим случајем неки гузоња сети да заради који долар више на нашој крви.Водите љубав а не рат.Срби,Албанци,Хрвати,Македонци,Босанци...
Podelite komentar
Sa
Svaki Sarajlija a evo vidim i sire zna za ovu pricu. Ljudi, nije bitno ko,odnosno koja strana ih je ubila, bitno je da ljubav treba da bude iznad svega i da nam se rat ne ponovi. Admira i Bosko zive!!! Pozdrav svim ljudima dobre duse. Sarajlija
Podelite komentar